{"CACHEDAT":"2026-05-13 09:40:16","TRANSLATEDAT":"2026-05-13 09:40:16","SOURCESIGNATURE":"53428cc23b376d8f574cef0388328c0f57172ba3d9383bffe6893418a8bce27a","SLUG":"click-be-wise-think-twice-Nu0x9T83SQ","MARKDOWN":"# **Arguments**\n\nStatements or reasons put forward to support or oppose a specific claim or position.\n\n## **Components of an Argument**\n\n* **Claim:** The main point or assertion being made.\n* **Evidence:** The supporting data or information.\n* **Reasoning:** The logical connection between the evidence and the claim.\n* **Backing:** Additional support for the warrant.\n* **Qualifier:** Statements that limit the strength of the claim.\n* **Rebuttal:** Counter-arguments or evidence that challenge the claim.\n\n# Deceptive Tactics\n\nDeceptive tactics in media and information manipulation are diverse and constantly evolving. And while all disinformation is deception, not all deception is disinformation. Deception is a broader category that includes any act intended to mislead, show the false and hide the truth. Examples of deceptive tactics are:  \n\n* **Lying:** Lying involves making up information or altering genuine information to deceive. This includes manipulating texts, quotes, photos, audios or videos deliberately to change their meaning or context, while still appearing authentic.\n* **Omission:** Omission involves deliberately withholding crucial information that could significantly alter the understanding or perception of a story or an information. Omissions is hard to recognise but is deceptive, as what is left unsaid can be as impactful as what is explicitly stated.\n* **Fabrication:** Some actors create entirely false content designed to mislead and cause harm. This can range from fake news articles, elaborate hoaxes to deepfakes. Generative AI-Tools can be easily misused to fabricate any kind of highly convincing content (images, audios, videos) to deceive.\n* **Misrepresentation:** Misrepresentation involves different deceptive tactics like making false connection, for example when headlines, visuals, or captions don't accurately represent the actual content. When genuine content is shared with false contextual information, for example an image taken out of context, it is done to deceive through framing the narrative in a particular way. Also, fake social media profiles or websites that impersonate genuine sources to appear credible is a deceptive techniques that is often used in media and information.  \n\nTo identify deceptive tactics common verification strategies should be used, especially evaluating whether the author might have a motive, such as financial benefit, political gain, or fame, that could affect the objectivity of the information; Considering who benefits from the information being believed or spread; Checking if the information presents multiple viewpoints or if it seems one-sided.  \n\n### ☑ Purpose Behind Information\n\n\n:::success\n- [ ] Inform – Provide facts, data, or explanations (e.g. news reports, documentaries)\n- [ ] Persuade – Influence opinions or actions (e.g. opinion articles, political ads)\n- [ ] Entertain – Amuse or engage the audience (e.g. movies, memes, comedy shows)\n- [ ] Sell something – Promote a product or service (e.g. ads, sponsored posts)\n- [ ] Educate – Teach or build knowledge/skills (e.g. textbooks, tutorials)\n- [ ] Inspire – Motivate or uplift (e.g. speeches, inspirational videos)\n- [ ] Manipulate – Mislead for personal, political, or financial gain (e.g. propaganda, disinformation)\n- [ ] Raise awareness – Highlight social, health, or environmental issues (e.g. campaigns, PSAs)\n- [ ] Document – Record events or information for future reference (e.g. archives, legal records)\n\n:::\n\n# **Evidence**\n\nFacts, data, or information that provide support for a claim or argument.\n\n## **Types of Evidence**\n\n* **Empirical Evidence:** Data and observations from experiments or real-world studies.\n* **Statistical Evidence:** Numerical data that illustrate trends, correlations, or patterns.\n* **Testimonial Evidence:** Statements or endorsements from experts or witnesses.\n* **Anecdotal Evidence:** Personal stories or examples that illustrate a point.\n* **Documentary Evidence:** Written records, documents, or publications.\n\n# Evidence-Based Arguments\n\nAn evidence-based argument is a claim or position supported by objective evidence such as data, research findings, or reliable observations. This approach ensures that arguments are logical and persuasive, relying on factual support rather than emotion or anecdote. It involves presenting a clear thesis and systematically connecting it to the evidence.\n\n### ☑ Verbal Cues that Indicate Arguments and Evidence or Examples\n\n\n:::success\nWhen assessing information critically, it is essential to identify evidence and well-established arguments. Here are some tips to help you in this process:\n\n- [ ] Identify if a piece of information refers to the primary source of data (the original scientific publication or the original dataset).\n- [ ] Check if a piece of information presents potential benefits and harms in the same way by not overestimating nor underestimating any of them. (E.g. \"This data indicates that it can be used to \\[potential benefit\\]. However, it also has the limitation of \\[potential negative aspect\\]\").\n- [ ] Pay attention to the adjectives used to describe the findings. They can be showing a subjective ways of presenting data and information. (E.g. \"This ==amazing== finding will be used for disease prevention\").\n- [ ] Review if a piece of information is opened to uncertainty and considers several possible outcomes. Avoid absolute statements. (E.g. *\"The new treatment __==will cure cancer==__\"*).\n- [ ] Check if the piece of information recognises that some aspects of the issue are unknown as socio-scientific issues are complex and with several potential solutions. (E.g. *\"Although some advances were made, there are details of its mechanism of action that __==are still unknown==__*\").\n- [ ] Analyze the consistency of the message.\n\n:::\n\n\n:::info\n* Vrij, A., Fisher, R. P., and Leal, S. (2022). How researchers can make verbal lie detection more attractive for practitioners. *Psychiatry, Psychology and Law, 30*(3), 383-396. [https://doi.org/10.1080/13218719.2022.2035842 ](https://doi.org/10.1080/13218719.2022.2035842)\n\n\n* Watson, C. (2022). Many researchers say they'll share data — but don't. *Nature, 606*, 583. *https://doi.org/10.1038/d41586-022-01692-1* \n* World Health Organization (WHO). (2020). Communicating and Managing Uncertainty in the COVID-19 Pandemic: A quick guide. \n\n:::\n\n\n## \n\n### ☑ Context of Information\n\n\n:::success\n- [ ] Identify the source / the author.\n- [ ] Identify why it was created.\n- [ ] Identify where it was created.\n\n\n- [ ] Identify local issues or perspectives that might shape the information.\n- [ ] Identify when it was created.\n- [ ] Identify underlying assumptions that might shape the information.\n- [ ] Identify for whom it was created.\n\n:::\n\n\n# Information \n\n### ☑ Identify Quality of Information\n\n\n:::success\nA criteria-based checklist to compare information from different sources is a structured approach to assess the quality, reliability, and relevance of the information from different sources. Journalists and fact-checkers use specific criteria to compare and evaluate the quality of information from different sources:\n\n\n**Criteria to assess the quality of information**\n\n* **Timeliness:** Identify the publication dates and if the information is current. \n* **Accuracy:** Check if the information is factually correct.\n* **Completeness:** Check if the information answers all 5W1H questions: What? Who? Where? When? Why? How? (distinguish superficial from in-depth information)\n* **Objectivity:** Identify who is quoted. Check if the information is balanced.\n* **Transparency:** Check if sources, methods, or data are clearly cited?\n\n:::\n\n\n# Logical Fallacies\n\n### ☑ Logical Fallacies\n\n\n:::success\n- [ ] Check for hasty generalisations - Conclusion from too little evidence.\n- [ ] Check for false dilemmas - Limiting options to two when more exist.\n- [ ] Check for straw man arguments - Misrepresenting a position to refute it easily.\n- [ ] Check for appeals to ignorance - Claiming truth due to lack of disproof.\n- [ ] Check for appeals to authority - Assuming truth based on authority alone.\n- [ ] Check for red herrings - Distracting from the main issue.\n- [ ] Check for false causes - Confusing correlation with causation.\n- [ ] Check for ad hominem - Attacking the person, not the argument. \n- [ ] Check for ad populum - Arguing truth from popularity.\n- [ ] Check for slippery slopes - Asserting one step leads to extremes.\n- [ ] Check for circular reasoning - Using the conclusion as a premise.\n\n:::\n\n\n:::info\n* De Waele, A., Claeys, A. S., and Opgenhaffen M. (2020). Preparing to face the media in times of crisis: training spokesperson' verbal and nonverbal cues. *Public Relations Review, 46*(2), 101871. [https://doi.org/10.1016/j.pubrev.2019.101871 ](https://doi.org/10.1016/j.pubrev.2019.101871 \"Persistent link using digital object identifier\")\n* Lu, F., and Sun, Y. (2022). COVID-19 vaccine hesitancy: The effects of combining direct and indirect online opinion cues on psychological reactance to health campaigns. *Computers in Human Behavior, 127*, 107057. [https://doi.org/10.1016/j.chb.2021.107057 ](https://doi.org/10.1016/j.chb.2021.107057 \"Persistent link using digital object identifier\")\n* Van der Bles, A. M., Van der Linden, S., Freeman, A. L. J., Mitchell. J., Galvao, A. B., Zaval, L., and Spiegelhalter, D. J. (2019). Communicating uncertainty about facts, numbers and science. *Royal Society Open Science, 6*, 181870__.__ [http://doi.org/10.1098/rsos.181870 ](http://doi.org/10.1098/rsos.181870)\n\n:::\n\n# Reverse Image Search\n\nA reverse image search is a technique that allows you to search and find information - about an image or/and its content - using an image instead of text. This technique can help you find a high-resolution version of an image, find similar images, or identify the original source of an image.\n\nAn online image finder is an incredibly useful tool for verifying content, finding higher resolution versions, or identifying the origin of an image. \n\n\n:::info\n* *Reverse image search - find similar images online* (no date) *DNS Checker*. Available at: https://dnschecker.org/reverse-image-search.php (Accessed: 5 December 2024) \n\n:::\n\n## Examples\n\n* \n* \n* \n* \n* [https://lenso.ai/](https://lenso.ai/el)\n* \n* \n\n# Manipulation\n\n# **Messenger's Motives to Distort Information**\n\nTypical reasons why messengers might distort the messages of authors include: \n\n* Personal Bias: A messenger may alter the content to align with their own beliefs, values, or interests, influencing how the message is conveyed to support a specific viewpoint or narrative.\n* Misinterpretation: A messenger might misunderstand or misinterpret the original message.\n* Sensationalism: A messenger may exaggerate or distort the information to make it more dramatic or appealing to their audience.\n* Simplification: A messenger might simplify or alter the original content to make it more accessible or understandable to their audience.\n* Intentional Manipulation: In some cases, messengers might deliberately modify the information for purposes of manipulation, to deceive or persuade the audience to adopt a particular view or take a specific action.\n\n### ☑ Evaluate Messenger's Possible Motives\n\n\n:::success\nTo evaluate whether a messenger has delivered information correctly or distorted it, the following aspects can be assessed:\n\n**Transparency & Consistency with Original Source:** \n\n- [ ] Does the messenger provide clear references to the original source?\n- [ ] Does the messenger's message align with the original content or author's intentions?\n\n\n- [ ] Are there significant discrepancies between what the messenger says and what the author communicated?\n\n**Motivation, Bias & Reputation:**\n\n- [ ] Does the messenger have any personal, financial, or ideological interests that might influence how they present the information? \n- [ ] Is the messenger known for a particular viewpoint or affiliation that could color their interpretation of the information? \n\n\n- [ ] What is the messenger's track record in delivering accurate, trustworthy information?\n\n**Objectivity or Use of Emotional Appeal:** \n\n- [ ] Does the messenger present the information clearly and objectively, or do they inject personal opinions or emotional language that could skew the message?\n\n:::\n\n\n:::info\n* Hallam, S. (no date) *Research guides: fact from fiction: author credibility*. Available at: https://libguides.whitworth.edu/factfromfiction/authorcredibility (Accessed: 5 December 2024).\n\n\n* Port, G. (no date) *All saints' college libguides: research & referencing: source evaluation*. Available at: https://libguides.allsaints.wa.edu.au/c.php?g=929914&p=6721908 (Accessed: 5 December 2024).\n\n:::\n\n# Verbal Cues that Indicate Opinions or Uncertainty\n\nDifferentiating between evidence and opinion is a fundamental step when assessing information critically. \n\n## Tips to Help You to Identify Opinion:\n\n\n:::tip\nIdentify the language associated with personal beliefs. (E.g. *\"I believe\"*, *\"I think\"*, *\"Personally\"*, etc.)\n\n:::\n\n\n:::tip\nIdentify the expressions associated with personal interpretation of data, especially when the source has no expertise in the field. (E.g. *\"From this it can be deducted that….\", \"\"* ).\n\n:::\n\n\n:::tip\nPay attention to the underlying beliefs, emotions and/or political/economic/societal orientation that can be affecting the way information is communicated.\n\n:::\n\n\n:::tip\nPay attention to the tone with which the information is communicated. (E.g. when the tone sounds urgent, the feeling of urgency is increased in the receptor of that information).\n\n:::\n\n\n:::tip\nIdentify if uncertainty is clearly communicated. (E.g. \"*Our data show that 50 out of 1000 participants have \\[X\\] characteristic*\"; \"If we continue this path, this future climatological scenario is unlikely to become a reality\").\n\n:::\n\n\n:::tip\nBe aware of the indirect ways of expressing opinion. (E.g. Reacting to a post or to a comment on a post; Sharing a post.)\n\n:::","HTML":"

Аргументи

\n

Изјаве или разлози изнети да би се подржала или оспорила одређена тврдња или став.

\n

Састојци аргумента

\n
    \n
  • Тврдња: Главна поента или тврдња која се износи.
    • \n
  • Докази: Податке или информације које потврђују тврдњу.
    • \n
  • Расуђивање: Логичка веза између доказа и тврдње.
    • \n
  • Додатна потпора за закључак.
    • \n
  • Квалификатор: Изјаве које ограничавају снагу тврдње.
    • \n
  • Побијање: контра-аргументи или докази који оспоравају тврдњу.
    • \n
\n

Обмањујуће тактике

\n

Обмањујуће тактике у медијима и манипулацији информацијама су разноврсне и стално се развијају. Иако је свака дезинформација обмана, није свака обмана дезинформација. Обмана је шира категорија која обухвата сваки чин намењен да заведе, прикаже лаж и сакрије истину. Примери обмањујућих тактика су:  

\n
    \n
  • Лажирање: Лажирање подразумева измишљање информација или мењање истинитих података ради обмане. Ово обухвата манипулацију текстовима, цитатима, фотографијама, аудио или видео снимцима с циљем да се промени њихово значење или контекст, а да и даље изгледају аутентично.
    • \n
  • Изпуштање: Изпуштање подразумева намерно задржавање кључних информација које би могле значајно да промене разумевање или перцепцију неке приче или информације. Изпуштања је тешко препознати, али су обмањујућа, јер оно што је неизговорено може бити подједнако утицајно као и оно што је експлицитно наведено.
    • \n
  • Фалсификовање: Неки актери креирају потпуно лажни садржај дизајниран да обмане и нанесу штету. Ово може да обухвати лажне новинске чланке, сложене лажи до дрифкејпова. Генеративни алати засновани на вештачкој интелигенцији могу се лако злоупотребити за креирање било које врсте изузетно убедљивог садржаја (слике, аудио снимци, видео снимци) ради обмане.
    • \n
  • Искривљавање: Искривљавање подразумева различите обмањујуће тактике као што је прављење лажних веза, на пример када наслови, визуелни прикази или натписи не представљају тачно стварни садржај. Када се аутентичан садржај дели са лажним контекстуалним информацијама, на пример слика извађена из контекста, то се ради како би се обмануло кроз оквиравање приче на одређен начин. Такође, лажни профили на друштвеним мрежама или веб-сајтови који се представљају као праве изворе како би деловали веродостојно, обмањујућа су техника која се често користи у медијима и информацијама.  
    • \n
\n

Да би се идентификовале обмањујуће тактике, треба користити уобичајене стратегије провере, посебно процењивање да ли аутор можда има мотив, као што су финансијска корист, политичка добит или слава, који би могао утицати на објективност информација; узимање у обзир ко има користи од тога да се информације верују или шире; проверавање да ли информације представљају више гледишта или делују једнострано. 

\n

☑ Сврха иза информација

\n
\n
\n\n
    \n
  • Информисати – пружање чињеница, података или објашњења (нпр. вести, документарни филмови)
    • \n
  • Убеђивање – утицање на мишљења или поступке (нпр. чланци са ставовима, политички огласи)
    • \n
  • Забава – забављање или ангажовање публике (нпр. филмови, мемови, комични програми)
    • \n
  • Продаја нечега – промовисање производа или услуге (нпр. рекламе, спонзорисани постови)
    • \n
  • Едуковати – Подучавати или развијати знање/вештине (нпр. уџбеници, туторијали)
    • \n
  • Инспирисати – Мотивисати или подићи дух (нпр. говори, инспиративни видео снимци)
    • \n
  • Манипулисати – Заводити у заблуду ради личне, политичке или финансијске користи (нпр. пропаганда, дезинформације)
    • \n
  • Подизање свести – Истакнуће друштвене, здравствене или еколошке проблеме (нпр. кампање, јавни сервиси)
    • \n
  • Документовати – евидентирати догађаје или информације за будућу употребу (нпр. архиви, правни записи)
    • \n
\n
\n
\n

Докази

\n

Чињенице, подаци или информације које пружају подршку тврдњи или аргументу.

\n

Типови доказа

\n
    \n
  • Емпиријски докази: подаци и запажања из експеримената или студија у стварном свету.
    • \n
  • Статистички докази: нумерички подаци који илуструју трендове, корелације или обрасце.
    • \n
  • Сведочење: изјаве или потврде стручњака или сведока.
    • \n
  • Анегдотски докази: личне приче или примери који илуструју поенту.
    • \n
  • Документарни докази: писани записи, документи или публикације.
    • \n
\n

Аргументи засновани на доказима

\n

Аргумент заснован на доказима је тврдња или став поткрепљен објективним доказима као што су подаци, резултати истраживања или поуздана запажања. Овај приступ обезбеђује да су аргументи логични и убедљиви, ослањајући се на чињеничну подлогу уместо на емоције или анегдоте. Он подразумева изношење јасне тезе и систематско повезивање тезе са доказима.

\n

☑ Вербални сигнали који указују на аргументе и доказе или примере

\n
\n
\n\n

Када критички процењујете информације, важно је идентификовати доказе и добро утемељене аргументе. Ево неколико савета који ће вам помоћи у том процесу:

\n
    \n
  • Идентификујте да ли се информација позива на примарни извор података (оригиналну научну публикацију или оригинални скуп података).
    • \n
  • Проверите да ли представља потенцијалне користи и штете на исти начин, без преувеличавања или потцењивања било које од њих. (нпр. "Ови подаци указују да се могу користити за \\[потенцијална корист\\]. Међутим, такође имају ограничење \\[потенцијални негативни аспект\\]").
    • \n
  • Пажљиво пратите придеве који се користе за описивање налаза. Они могу указивати на субјективан начин представљања података и информација. (нпр. "Овај невероватан налаз биће коришћен за превенцију болести").
    • \n
  • Проверите да ли је информација отворена за неизвесност и узима у обзир неколико могућих исхода. Избегавајте апсолутне тврдње. (нпр. "Нови третман ће излечити рак").
    • \n
  • Проверите да ли информација признаје да су неки аспекти питања непознати, јер су друштвено-научна питања сложена и имају више потенцијалних решења. (нпр. "Иако је остварен одређени напредак, још увек постоје детаљи о његовом механизму деловања који су непознати").
    • \n
  • Анализирајте доследност поруке.
    • \n
\n
\n
\n
\n
\n\n
    \n
  • Vrij, A., Fisher, R. P., и Leal, S. (2022). Како истраживачи могу учинити откривање лажи говором привлачнијим за практичаре. Psychiatry, Psychology and Law, 30(3), 383-396. https://doi.org/10.1080/13218719.2022.2035842
    • \n
  • Watson, C. (2022). Многи истраживачи кажу да ће поделити податке — али то не чине. Nature, 606, 583. https://doi.org/10.1038/d41586-022-01692-1
    • \n
  • Светска здравствена организација (СЗО). (2020). Комуницирање и управљање неизвесношћу у пандемији КОВИД-19: Кратки водич. {"id":"eb329bc0-3775-45b7-9092-6a24e3f65fe3"}
    • \n
\n
\n
\n

☑ Контекст информација

\n
\n
\n\n
    \n
  • Идентификујте извор / аутора.
    • \n
  • Идентификовати зашто је креирано.
    • \n
  • Идентификовати где је креирано.
    • \n
  • Идентификовати локална питања или перспективе које могу обликовати информације.
    • \n
  • Одредите када је настало.
    • \n
  • Идентификујте основне претпоставке које могу обликовати информације.
    • \n
  • Идентификујте за кога је креирано.
    • \n
\n
\n
\n

Информације

\n

☑ Идентификовати квалитет информација

\n
\n
\n\n

Листа провера заснована на критеријумима за упоређивање информација из различитих извора представља структуриран приступ за процену квалитета, поузданости и релевантности информација из различитих извора. Новинари и проверавачи чињеница користе специфичне критеријуме за упоређивање и процену квалитета информација из различитих извора: Критеријуми за процену квалитета информација

\n
    \n
  • Брзина: Одредите датуме објављивања и да ли су информације ажурне.
    • \n
  • Тачност: Проверите да ли су чињенице у информацији тачне.
    • \n
  • Целовитост: Проверите да ли информација одговара на свих 5W1H питања: Шта? Ко? Где? Када? Зашто? Како? (разликујте површне од детаљних информација)
    • \n
  • Објективност: Идентификовати ко је цитиран. Проверити да ли су информације уравнотежене.
    • \n
  • Транспарентност: Проверите да ли су извори, методе или подаци јасно наведени?
    • \n
\n
\n
\n

Логичке заблуде

\n

☑ Логичке заблуде

\n
\n
\n\n
    \n
  • Проверите да ли постоје поспешне генерализације – закључак на основу недовољно доказа.
    • \n
  • Проверите лажне дилеме - ограничавање опција на две када их постоји више.
    • \n
  • Проверите аргументе сламене фигуре - искривљавање нечијег става како би се лако оповргло.
    • \n
  • Проверите апеле на незнање - тврђење истинитости због недостатка оповргавања.
    • \n
  • Проверите апеле на ауторитет - прихватање истине искључиво на основу ауторитета.
    • \n
  • Проверите да ли постоје лажни трагови - одвраћање пажње са главне теме.
    • \n
  • Проверите лажне узроке - мешање корелације са узрочношћу.
    • \n
  • Проверите ad hominem – нападање особе, а не аргумента.
    • \n
  • Проверите ad populum – тврђење да је нешто истинито због популарности.
    • \n
  • Проверите аргумент клизаве падине - тврдња да један корак води ка екстремима.
    • \n
  • Проверите кружно закључивање - коришћење закључка као премисе.
    • \n
\n
\n
\n
\n
\n\n
    \n
  • De Waele, A., Claeys, A. S., и Opgenhaffen M. (2020). Припрема за суочавање са медијима у време кризе: вербални и невербални сигнали портпарола. Public Relations Review, 46(2), 101871. https://doi.org/10.1016/j.pubrev.2019.101871
    • \n
  • Lu, F., и Sun, Y. (2022). Оклевање у вези са вакцином против КОВИД-19: ефекти комбиновања директних и индиректних онлајн сигнала јавног мњења на психолошку реактнантност према здравственим кампањама. Computers in Human Behavior, 127, 107057. https://doi.org/10.1016/j.chb.2021.107057
    • \n
  • Van der Bles, A. M., Van der Linden, S., Freeman, A. L. J., Mitchell. J., Galvao, A. B., Zaval, L., и Spiegelhalter, D. J. (2019). Преношење неизвесности о чињеницама, бројевима и науци. Royal Society Open Science, 6, 181870. http://doi.org/10.1098/rsos.181870
    • \n
\n
\n
\n

Претрага обрнутих слика

\n

Претрага обрнутом сликом је техника која вам омогућава да претражујете и проналазите информације – о слици и/или њеном садржају – користећи слику уместо текста. Ова техника вам може помоћи да пронађете верзију слике високе резолуције, пронађете сличне слике или идентификујете оригинални извор слике.

\n

Онлајн претраживач слика је изузетно користан алат за проверу садржаја, проналажење верзија веће резолуције или идентификацију порекла слике.

\n
\n
\n\n
    \n
  • Претрага обрнутом сликом - пронађите сличне слике на интернету (без датума) DNS Checker. Доступно на: https://dnschecker.org/reverse-image-search.php (Приступљено: 5. децембар 2024)
    • \n
\n
\n
\n

Примери

\n\n

Манипулација

\n

Мотиви месинџера за искривљавање информација

\n

Типични разлози због којих би гласници могли искривити поруке аутора укључују:

\n
    \n
  • Лична пристрасност: Посланик може да измени садржај како би га ускладио са сопственим уверењима, вредностима или интересовањима, утичући на то како се порука преноси како би се подржало одређено гледиште или наратив.
    • \n
  • Погрешно тумачење: Посланик може погрешно разумети или тумачити изворну поруку.
    • \n
  • Сензационализам: Посланик може преувеличати или искривити информације како би их учинио драматичнијим или привлачнијим за своју публику.
    • \n
  • Поједностављивање: Посланик може поједноставити или изменити оригинални садржај како би га учинио приступачнијим или разумљивијим својој публици.
    • \n
  • Намерна манипулација: У неким случајевима, преносиоци могу намерно мењати информације у сврху манипулације, како би обманули или убедили публику да прихвати одређено гледиште или предузме одређену акцију.
    • \n
\n

☑ Процијените могуће мотиве гласника

\n
\n
\n\n

Да би се проценило да ли је гласник исправно пренео информације или их је искривио, могу се оценити следећи аспекти: транспарентност и доследност у односу на изворни извор:

\n
    \n
  • Да ли пошиљалац пружа јасне референце на оригинални извор?
    • \n
  • Да ли се порука гласника усклађује са оригиналним садржајем или намерама аутора?
    • \n
  • Постоје ли значајне разлике између онога што поручник каже и онога што је аутор саопштио?
    • \n

    Мотивација, пристрасност и репутација:

    \n
  • Да ли курир има неке личне, финансијске или идеолошке интересе који би могли утицати на то како представља информације?
    • \n
  • Да ли је гласник познат по одређеном стајалишту или припадности која би могла утицати на његову интерпретацију информација?
    • \n
  • Каква је досадашња историја курира у пружању тачних, поузданих информација?
    • \n

    Објективност или употреба емоционалног апела:

    \n
  • Да ли гласник представља информације јасно и објективно или уноси лична мишљења или емоционални језик који би могао искривити поруку?
    • \n
\n
\n
\n
\n
\n\n
    \n
  • Hallam, S. (без датума) Водичи за истраживање: чињенице од фикције: кредибилитет аутора. Доступно на: https://libguides.whitworth.edu/factfromfiction/authorcredibility (Приступљено: 5. децембар 2024).
    • \n
  • Port, G. (без датума) All saints' college libguides: research & referencing: source evaluation. Доступно на: https://libguides.allsaints.wa.edu.au/c.php?g=929914&p=6721908 (Приступљено: 5. децембар 2024).
    • \n
\n
\n
\n

Вербални сигнали који указују на мишљења или неизвесност

\n

Разликовање између доказа и мишљења је основни корак у критичкој процени информација.

\n

Савети који ће вам помоћи да идентификујете мишљење:

\n
\n
\n\n

Идентификујте језик повезан са личним уверењима. (нпр. "Верујем", "Мислим", "Лично", итд.)

\n
\n
\n
\n
\n\n

Идентификујте изразе повезане са личном интерпретацијом података, посебно када извор нема стручност у тој области. (нпр. "Из овога се може закључити да…", " )

\n
\n
\n
\n
\n\n

Пажљиво пратите основна уверења, емоције и/или политичку/економску/друштвену оријентацију која могу утицати на начин на који се информације преносе.

\n
\n
\n
\n
\n\n

Пажљиво обратите пажњу на тон којим се информације преносе. (На пример, када тон звучи хитно, осећај хитности се појачава код примаоца те информације).

\n
\n
\n
\n
\n\n

Утврдите да ли је неизвесност јасно саопштена. (нпр. "Наши подаци показују да 50 од 1000 учесника има \\[X\\] карактеристику"; "Ако наставимо овим путем, мало је вероватно да ће овај будући климатолошки сценарио постати стварност").

\n
\n
\n
\n
\n\n

Будите свесни индиректних начина изражавања мишљења. (нпр. реагујући на објаву или на коментар на објаву; делећи објаву.)

\n
\n
","UPDATEDAT":"2026-05-11T20:47:29.450Z","LANG":"sr","ID":"eb329bc0-3775-45b7-9092-6a24e3f65fe3","TITLE":"Кликни / Буди мудар и размисли два пута","SOURCELANG":"en"}