{"CACHEDAT":"2026-05-26 13:44:30","TRANSLATEDAT":"2026-05-26 13:44:30","SOURCESIGNATURE":"ee892092d03164c99b24f24700850ee950eeaafe37a3e7c118e894c2c158075a","SLUG":"information-sources-information-environments-4vXACS9AdV","MARKDOWN":"# Information {{(mis)information}}\n\nany material related to a topic or issue (here: SSI): facts, claims, data, descriptions, arguments, interpretations, quotations, statistics, images, media etc. \n\n→ misinformation, disinformation, malinformation\n\n# Information Item\n\nspecific unit of information that someone encounters in a given situation \\n→ appears in the form of a genre (e.g., an article, a post, a video, a report, a tweet, an interview) \\n→ in an information environment (e.g., a website, a social media platform, a conversation, a newspaper)\n\n## Publication Date\n\ndate when an information item was originally published, posted, or broadcast\\n→ indicates how current the content is and whether it may have been overtaken by newer findings, events, or developments\n\n## Content\n\nwhat is actually said, shown, claimed, or explained in an information item\n\n→ fabricated content, manipulated content\n\n## Message\n\ncommunicative meaning that results from how an author or publisher selects, emphasises, frames, and structures the content → viewpoints / positions\n\n## Preview\n\ncompact visual representation of an information item, typically combining title, snippet, domain/URL, and sometimes a thumbnail — used in feeds, search results, and when links are shared on social media or in messaging apps\n\n## Snippet\n\nthe brief descriptive text component within a preview — typically a sentence or two excerpted or generated from the content of the underlying information item\n\n## Reference\n\ninformation item or source that is cited, quoted, linked, or referred to within another information item\\n→ makes it possible to trace information back towards its origin\\n→ following references is a key strategy for evaluating reliability\n\n# Source\n\norigin of an information item — used in two senses:\n\n**as actor:**\n\n* strictly: the author or creator who produced the content\n* in broader use: the information environment in which it appears\n* in everyday use: even the person, account, or bot who shared it with you (the \"distributor\")\n\n**as item:** \n\n* the information item itself, classified by degree of mediation (primary, secondary, tertiary) and by source type\n\n## Content-Creator / Author {{creator}}\n\nperson or organisation that creates the original content of an information item \\n→ may be identified, pseudonymous, or anonymous\n\n## Degree of Mediation\n\nThe degree of mediation does show is how far the information item is from the original material — and therefore how many steps of selection, interpretation, and potential distortion lie in between.\n\n\n:::warning\nThe degree of mediation does not determine reliability or trustworthiness. \\n→ A primary source can be biased, incomplete, or wrong (e.g., an eyewitness account, a misleading dataset). \\n→ A secondary source can be more reliable than the primary material it reports on (e.g., a fact-checked article correcting a politician's claims). \n\n:::\n\n| Degree of Mediation | Epistemic Proximity / Relation to Original Information Item | Examples |\n|---------------------|-------------------------------------------------------------|----------|\n| ### Primary Source | Directly presents, documents, analyses, or interprets **original information:** raw data, original events, or firsthand experience | WHO research report, eyewitness account, original dataset, parliamentary speech |\n| ### Secondary Source | References and reports on, analyses, interprets, comments on, or reframes one or more primary information items | Newspaper article about the WHO report, textbook chapter summarising research findings, social media post quoting from a scientific study and commenting on the quote |\n| ### Tertiary Source | References, compiles, or summarises multiple primary and/or secondary information items, typically without presenting new original information | TikTok video reacting to a tweet that commented on a scientific study, Wikipedia entry, encyclopedia overview |\n\n## Source Types\n\n| **Source Type**
What kind of source is this? | **Authors / Creators**
Who is typically behind it? | **Primary Interest**
What is their main purpose? | **Communicative Intentions**
How do they typically communicate? | **Pre-Publication Review**
How carefully is the information checked before publication? | **Implications for Reliability and Trustworthiness**
How does this affect reliability and trustworthiness? | **Genres**
What formats do information items in this source type typically take? |\n|-------------------------------------------|------------------------------------------------|----------------------------------------------|-------------------------------------------------------------|-------------------------------------------------------------------------------------|--------------------------------------------------------------------------------------------------------|------------------------------------------------------------------------------|\n| **Academic / Educational** | - Universities
- Research institutions
- Schools
- Scholarly publishers | - Knowledge production
- Education | - Informing
- Explaining
- Documenting evidence | Often formally reviewed, though the level of review varies. | Often stronger in evidence use and documentation, but findings may be preliminary, narrowly scoped, or superseded by newer research. | - Journal article
- Textbook
- Lecture recording
- Encyclopedia entry |\n| **Commercial / Promotional** | - Companies
- Brands
- Industry associations
- Sponsored creators | - Profit
- Market position
- Reputation | - Promoting
- Selling
- Building brand trust | Usually internally reviewed for brand, legal, or marketing purposes. | Professionally produced and shaped by commercial interests; marketing and information are often blurred. | - Sponsored post
- Brand blog
- Product microsite
- Corporate press release |\n| **Individual / Personal** | - Private persons
- Unaffiliated creators
- Personal networks | - Self-expression
- Sharing
- Opinion
- Experience
- … | - Expressing
- Sharing
- Commenting
- Entertaining | Usually not formally reviewed before publication. | Can offer firsthand perspectives, but reliability, expertise, and accountability vary widely. | - Personal blog
- Forum comment
- Private message
- Personal video |\n| **Journalistic** | - News organisations
- Editorial teams
- Independent journalists | - Public reporting
- Audience reach | - Reporting
- Interpreting
- Investigating
- Commenting | Often editorially reviewed, though standards vary. | Can provide verified and contextualised reporting, but quality varies by outlet, genre, speed, and commercial pressure. | - News article
- Feature
- Opinion piece
- Editorial
- Investigative podcast |\n| **Philanthropic / Service-oriented** | - Humanitarian organisations
- Charitable foundations
- Service-oriented NGOs | - Public benefit
- Aid
- Welfare | - Informing
- Supporting
- Coordinating aid
- Raising awareness | Often internally reviewed, though standards vary. | Often mission-driven and grounded in practical experience, but scope, independence, and evidence use vary. | - Aid programme page
- Foundation project report
- Charity newsletter |\n| **Political / Advocacy** | - Parties
- Campaigns
- Advocacy groups
- Activists
- Lobbying groups | - Advocacy
- Persuasion
- Mobilisation | - Persuading
- Pressuring
- Agenda-setting
- Mobilising | Usually strategically reviewed to support a position or campaign. | Important for public debate, but often shaped by advocacy, persuasion, or institutional interests. | - Party programme
- Campaign ad
- Manifesto
- Lobbying paper |\n| **Professional / Membership-based** | - Professional associations
- Trade unions
- Chambers
- Learned societies | - Member interests
- Professional standards | - Representing
- Standard-setting
- Coordinating
- Informing members | Often internally reviewed for accuracy and consistency. | Often grounded in domain expertise, but perspective may reflect member interests rather than broader public interest. | - Professional guideline
- Member newsletter
- Position paper
- Sector report |\n| **Public / Official** | - Governments
- Ministries
- Public authorities
- International organisations | - Public mandate
- Regulation
- Policy | - Announcing
- Regulating
- Legitimising
- Informing the public | Usually formally reviewed and approved before publication. | Often authoritative about official positions and decisions, but may be selective, strategic, or self-presentational. | - Policy document
- Official statement
- FAQ page
- Ministry report |\n\n\n:::info\nGenres are not exclusive to a single source category. A newsletter, for example, can be commercial, philanthropic, or professional. The genre alone is not a sufficient indicator of reliability or trustworthiness.\n\n:::\n\n## Source Reliability\n\nModern knowledge is so specialised that no individual can verify all claims independently. We have to rely on **experts** and on **credible sources**. But this reliance is only as good as our ability to identify who genuinely is an expert and which sources have been produced under conditions that support reliability. \n\nThree complementary angles support this judgement: \n\n* **Editorial Review**\\nhow the source was created\n* **Fact-Checking**\\nthe verification of specific claims\n * by editors before publication, or \n * by independent organisations afterwards\n* **Lateral Reading** \\nthe recipient's own investigation of the source: leaving the source itself and consulting what reliable independent references say about it\n\n### Editorial Review\n\nA formal pre-publication process by which information items are selected for publication, framed, modified, or omitted — and through which their content is quality-checked against the publisher's standards before reaching the public. \n\nEditorial review thus combines two functions:\n\n* Selection and framing: deciding which information is published, how it is framed, and what is left out \n* Quality contro and fact-checking: verifying accuracy, sources, and evidence\n\nRigour varies — from informal one-person editing to formal multi-stage review. In traditional publication contexts, these roles were typically performed by separate entities — a journalist (content-creator) and a newspaper editorial team (content-editor). Peer review in academic publishing is a specialised form.\n\n\n:::warning\n**Editorial review is not neutral.**\\nA formal process and a rigorous quality check do not preclude bias. Editorial decisions reflect the motives, interests, and editorial line of the publishing organisation — its mission, ownership, funding, and target audience. The same piece can be carefully checked *and* framed in ways that serve the publisher's agenda. Quality and bias are not mutually exclusive.\n\nThis is **Editorial Gatekeeping** in action. An analogous function on digital platforms is performed by Algorithmic Gatekeeping.\n\n:::\n\nIn digital environments, the boundaries shift. The editorial role is often bypassed — anyone with an account can post or share information items without editorial review or institutional backing. At the same time, the ==operator== role becomes more prominent: ==algorithmic curation, sponsored content, and recommendation systems== shape visibility in ways that traditional distribution networks did not.\n\n\n:::warning\nThe reliability of an information item depends on its content-creator and the editorial review it received — not on whoever shared it.\n\n* a retweeted article: the account that shared it is not its author — there is a separate author behind the article \n* a bot posting a link: the bot that posted it is not its creator — the linked content has its own creator\n\n:::\n\n### Fact-Checking {\\[fact checker\\]}\n\nThe practice of verifying factual claims in information items. \n\nFact-checking exists in two distinct contexts:\n\n* **Pre-publication**: a specialised editorial role within publishing organisations, verifying claims before they are made public \n* **Post-publication**: independent organisations (see below) that evaluate already-published claims and produce their own information items in response\n\n\n:::info\n#### AFP Fact Check (France)\n\n* **Languages:** English, French\n* **Focus**: n dubious pictures, videos, official statements and other misinformation that appears online\n* **Funding:** partially subsidised by the French government, also receives direct support from Facebook.\n* **Link:** \n\n#### BBC Reality Check (United Kingdom)\n\n* **Language:** English\n* **Focus:** rumours and claims from news sites or social media\n* **Funding:** publicly funded\n* **Link:** \n\n#### Correctiv (Germany)\n\n* **Languages**: German; also publishes in Arabic, English, French, Russian and Turkish via partner outlets\n* **Focus**: mis- and disinformation, investigative journalism\n\n **Funding**: donations (major donors include Luminate, Brost-Stiftung, Open Society Foundations, Google, Deutsche Telekom); a commercial subsidiary receives payment from Facebook for fact-checking content \n* Link: \n\n#### dpa-Faktencheck (Germany)\n\n* **Languages**: German, Dutch, French (Germany, Austria, Switzerland, Netherlands, Belgium, Luxembourg)\n* **Focus**: claims of public relevance; political statements and viral content\n* **Funding**: market-funded news agency; minor project funding (Google News Initiative, EU); Meta cooperation flagged per fact-check\n* **Link**: \n\n#### FactCheck.org (United States)\n\n* **Language**: English\n* **Focus**: US political claims and statements; viral hoaxes\n* **Funding**: Annenberg Public Policy Center, University of Pennsylvania, primarily funded by the Annenberg Foundation; Meta partnership ran from 2016 until ending in 2025 \n* **Link**: \n\n#### **Faktabaari (Finland)**\n\n* **Languages:** Finnish, Swedish, English\n* **Focus:** fact-checks, especially during local, national and European elections\n* **Funding:** primarily via third sector grants and prizes\n* **Link:** \n\n#### Maldita.es (Spain)\n\n* **Language**: Spanish\n* **Focus**: politics, science, health, climate, migration, gender; community-driven\n* **Funding**: nonprofit foundation; donations, membership, platform partnerships (Meta, Google), EU research projects\n* **Link**: \n\n#### Pagella Politica (Italy)\n\n* **Language**: Italian\n* **Focus**: statements by Italian politicians (sister site Facta.news covers viral mis-/disinformation)\n* **Funding**: private company; revenue from media clients, Meta partnership (via Facta.news), EU and Erasmus+ project funding\n* **Link**: \n\n#### **Reuters Fact Check** (UK)\n\n* **Language**: English\n* **Focus**: Visual material, claims posted on social media\n* **Funding**: Reuters, Facebook provides financial support\n* **Link**: \n\n#### Snopes (USA)\n\n* **Language**: English\n* **Focus**: urban legends, internet rumours, US political and social claims\n* **Funding**: independent media company; advertising and member subscriptions; previous Meta partnership ended 2019\n* **Link**: \n\n:::\n\n\n:::warning\nMost major fact-checking organisations receive funding or partnership payments from large digital platforms (Meta/Facebook in particular). This relationship is openly disclosed but warrants critical reflection.\n\n:::\n\n\n:::tip\nEDMO Monthly Fact-Checking Briefs: \n\n:::\n\n### Lateral Reading\n\nLateral reading is a strategy of evaluating sources like a fact-checker. \n\nThe initial focus is on questioning the source (who is behind the content), not the content itself. Instead of reading vertically — staying on a website and analysing it from top to bottom — you leave the site quickly, search for the source's name, and check what other trustworthy sites say about it. If the source seems untrustworthy, don't waste your time on it. Find a better source.\n\nThe same lateral approach also works for verifying digital platforms, specific claims, quotes, or statistics within the content: leave the page and search for independent confirmation.\n\n\n:::tip\nDon't try to judge a source by reading it. Leave it. Use the rest of the web to find out what it is.\n\n:::\n\n\n:::success\n* **Leave the website.** Open a new tab (Cmd-Click / Ctrl-Click) and search the web for the target name. Use exact search terms — put names in quotation marks. Add specific terms from the checklists below to focus on a particular point (e.g., \"Employment Policies Institute\" + \"funding sources\").\n* **Practice click restraint.** Don't click the first result. Scan snippets and URLs of several results; look for entries on independent reference sites (Wikipedia, SourceWatch, established news outlets).\n* **Corroborate.** On reliable external sites, use the find-on-page shortcut (command+F) to quickly locate names or key terms to verify.\n\n:::\n\n#### ☑ Author's Expertise & Credentials \n\n\n:::success\n**Identifiability**\n\n- [ ] Author's name and professional role\n- [ ] Contact information (e.g. institutional email, professional website)\n- [ ] Verifiable professional profile (e.g. ResearchGate, institutional page, LinkedIn)\n\n**Qualification and Subject Expertise**\n\n- [ ] Educational background relevant to the topic\n- [ ] Professional experience in the topic field\n- [ ] Specialisation in the specific area discussed\n\n**Institutional Backing, Funding, and Bias**\n\n- [ ] Affiliation with an identifiable institution or organisation\n- [ ] Author's position within the institution\n- [ ] Disclosed funding sources and conflicts of interest\n- [ ] Affiliations with groups or organisations holding a specific agenda\n\n**Publication Track Record**\n\n- [ ] Other publications by the author on the topic\n- [ ] Publications in peer-reviewed journals\n- [ ] Citations of the author's work in other credible sources \n- [ ] Membership in recognised professional or academic organisations\n\n**Recency and Continuity**\n\n- [ ] Recent publications in the field\n- [ ] Continuity of expertise\n\n:::\n\n\n:::warning\nIndicators require interpretation. Some signals are easily misread. \\n→ Fame is not credibility. Public visibility, media presence, or large following do not equal expertise on a specific topic. \\n→ A high citation count is not in itself credibility. Frequently cited work may also be frequently challenged or contested — the context of citations matters. \n\n→ Institutional affiliation is not in itself credibility. Institutions can carry their own agendas or biases and should be examined alongside the author.\\n→ A sudden shift to topics outside the author's previous expertise is not automatically a red flag, but warrants closer examination.\n\n:::\n\n#### ☑ Organisation's Reputation \n\n\n:::success\n#### Funding & Affiliations\n\n- [ ] Funding sources and donors (parent organisations, sponsors, or PR firms behind the organisation)\n- [ ] Disclosure of funding sources and conflicts of interest\n- [ ] Political, industry, or ideological affiliations\n\n#### Editorial & Accountability Practices\n\n- [ ] Corrections or retractions policy\n- [ ] Named editorial leadership or ombudsperson\n- [ ] Separation of editorial, news, and advertising or funding\n- [ ] Transparency about verification methods\n\n#### Identity & Type\n\n- [ ] Type of organisation (academic, journalistic, advocacy, commercial, governmental — see Source Categories)\n- [ ] Front groups or cloaked websites: whether the organisation truly represents what it appears to represent, or fronts for another interest\n\n#### Track Record & Standing\n\n- [ ] Length of operation and continuity of focus\n- [ ] How independent reference sites describe the organisation (Wikipedia, SourceWatch, fact-checkers, established news outlets)\n- [ ] Documented controversies, fact-check ratings, or critical reporting\n\n:::\n\n\n:::warning\nIndicators require interpretation. Some signals are easily misread. \\n→ Non-profit status alone is not credibility. Many advocacy and front organisations operate as non-profits. \\n→ Professional design and a polished website alone are not credibility. Web design has outpaced our methods for evaluation. \\n→ A long operating history alone is not reliability — ownership, funding, and practices can change over time. \\n→ Institutional affiliation is not in itself credibility. Institutions can carry their own agendas or biases and should be examined alongside the organisation.\n\n:::\n\n\n\n:::info\n* Caulfield, Mike. 2017. *Web Literacy for Student Fact Checkers*. \n\n\n* Caulfield, Mike. 2019. \"SIFT (The Four Moves)\". \n* Daniels, J. (2009). Cloaked websites: Propaganda, cyber-racism and epistemology in the digital era. New Media & Society, 11(5), 659–683. \n* Harris, R. (2020). Evaluating Internet Research Sources. VirtualSalt. Available at: \n* Osborne, J., Pimentel, D., Alberts, B., Allchin, D., Barzilai, S., Bergstrom, C., Coffey, J., Donovan, B., Kivinen, K., Kozyreva. A., & Wineburg, S. (2022). *Science Education in an Age of Misinformation*. Stanford University, Stanford, CA.\n* Wineburg, Sam & McGrew, Sarah. 2017. \"Lateral Reading: Reading Less and Learning More when Evaluating Digital Information\". Working Paper No 2017.A1 / Standford History Education Group. \n\n:::\n\n# Information Environments\n\nphysical or digital contexts in which information items are available and encountered directly\n\n| Information Environments | Definition | What do I usually encounter there first? |\n|--------------------------|------------|------------------------------------------|\n| **Analogue Information Environments** | non-digital environments in which people encounter information items directly | information items in printed, transmitted, spatial, live, or spoken form |\n| **Digital Information Channels & Platforms** | digital environments in which people encounter information items directly | information items in posted, uploaded, or streamed form |\n\n\n:::warning\nThe boundary between analogue and digital environments is increasingly fluid: live broadcasts may be streamed simultaneously, print publications often appear in digital form, and live events are frequently broadcast or streamed online.\n\n:::\n\n## ☑ Analogue Information Environments\n\n| Type | Definition | Typical Examples (encounter on purpose) | Typical Examples (encounter in passing) | How do I encounter information here? |\n|------|------------|-----------------------------------------|-----------------------------------------|--------------------------------------|\n| **Print / Publications** | Printed materials — such as newspapers, magazines, books, brochures, flyers, posters, or signage — that are physically distributed, displayed, or made available for reading. | - newspaper subscription
- magazine purchase
- academic textbook
- library book | - campaign flyer in a letterbox
- brochure in a waiting room
- free newspaper on a train
- billboard
- poster at a bus stop | - by purchasing, subscribing, or picking up a copy
- by reading, browsing, or leafing through
- sometimes by noticing printed material placed in a public space |\n| **Broadcast & Public Address** | Audio or audiovisual information transmitted to a wide audience through radio, television, screens, or public address systems — either as scheduled programming or as continuous / situational announcements. | - TV news at home
- radio programme
- live sports broadcast | - TV screen in a waiting room
- background radio in a shop
- loudspeaker announcement at a train station
- public address system in an airport | - by tuning in to a channel or station
- by switching between channels
- sometimes by being in a space where broadcast or address content is playing |\n| **Installations, Monuments & Exhibits** | Spatial, static, and typically permanent or semi-permanent objects, structures, or displays placed in public or institutional spaces to inform, commemorate, or express. | - museum exhibition
- memorial visit
- gallery installation
- information pavilion | - monument in a public park
- commemorative plaque
- temporary public art installation | - by visiting a space that contains them
- sometimes by passing by or being physically present where they are placed |\n| **Live Events & Public Action** | Time-bound, live gatherings or actions involving people — organised to inform, persuade, express, commemorate, or mobilise. | - conference
- lecture
- theatre performance
- campaign event
- planned demonstration | - street protest
- flashmob
- information stand
- protest camp
- vigil
- street performance | - by attending at a specific time and place
- sometimes by being in the vicinity when an event or action takes place |\n| **Personal Conversations & Word of Mouth** | Direct, face-to-face exchange of information between individuals — in private, social, or professional settings. | - asking a friend for advice
- family dinner discussion
- consulting a colleague
- parent–teacher conversation | - overhearing a conversation
- casual remark at a social gathering
- word of mouth in a community | - by talking, listening, and asking in direct personal interaction |\n\n## ☑ Digital Information Platforms & Channels {\\[information channel\\]} {\\[platform\\]} {\\[channel\\]}\n\n| Type | Definition | Typical Examples | Who can publish information here? | Is what I see here the same for everyone, algorithmically personalised for me, or based on my own configuration? | How do people find and move through information here? |\n|------|------------|------------------|-----------------------------------|------------------------------------------------------------------------------------------------------------------|-------------------------------------------------------|\n| **Websites / Blogs** | An individual's or organisation's own online space — such as an institutional website, a news site, a company page, or a personal blog — where content is published directly in the owner's name. | - who.int
- [bbc.co.uk](http://bbc.co.uk)
- [greenpeace.org](http://greenpeace.org)- my-travelblog.eu | **Owner-controlled**
- The owner
- Authorised contributors | **Same for everyone**
Content is structured by the site owner through menus, categories, and page layout | - By following menus
- By clicking links
- By browsing sections or categories
- By using internal search, if available
- By moving from page to page |\n| **Social Media** | Networked digital spaces where users and organisations post, share, and circulate content. | - Facebook
- Instagram
- TikTok
- X
- LinkedIn
- Threads
- Mastodon | **Open**
- Almost anyone with an account
- Organisations
- Public figures
- Advertisers | **Algorithmically personalised for me**
Feeds, recommendations, trending content, and promoted posts are shaped by my behaviour and engagement | - By scrolling through feeds
- By following accounts
- By opening comments, replies, and threads
- By clicking shares, reposts, and recommendations
- By searching hashtags, keywords, or account names |\n| **Video / Audio Platforms** | Digital spaces where many different users or organisations upload and share video or audio content. | - YouTube
- Vimeo
- SoundCloud | **Open**
- Almost anyone with an account or channel
- Organisations
- Media producers
- Podcasters | **Algorithmically personalised for me**
Recommendations, autoplay queues, and suggested items are shaped by my viewing / listening history | - By searching for specific items
- By moving through playlists or queues
- By following recommendations
- By opening channels, episodes, or series
- By using subscriptions |\n| **Streaming / On-demand Services** | Curated digital services that offer access to a catalogue of on-demand media. | - Netflix
- Disney+
- BBC iPlayer
- Arte
- RaiPlay | **Curated**
- The provider
- Authorised producers
- Licensed content partners | **Algorithmically personalised for me**
Recommendations, featured selections, and catalogue presentation are shaped by my watch history | - By browsing the catalogue
- By selecting from featured content
- By continuing series or programmes
- By following recommendation rows
- By searching titles, genres, or categories |\n| **Communication / Messaging Apps** | Private or semi-private spaces — such as messaging or email apps — for direct exchange between individuals or groups. | - WhatsApp
- Signal
- Messenger
- Gmail
- Outlook | **Member-controlled**
- Participants in the conversation
- Members of the group
- Mailing-list senders | **Based on my own configuration**
What I see depends on my contacts, conversations, groups, and how I organise them | - By opening chats or threads
- By reading chronological message streams
- By following forwards, links, and attachments
- By searching chat history, senders, or keywords |\n| **Discussion Forums / Community Spaces** | Interactive spaces — such as forums, discussion boards, comment sections, or community groups — where users discuss, comment, ask questions, and respond to one another. | - Reddit
- Discord
- Stack Overflow
- Quora | **Semi-open**
- Members
- Registered users
- Moderators | **Same for everyone / Based on my own Configuration**
What I see depends first on which communities, servers, forums, or threads I join or enter; within them, visibility may then be shaped by upvotes, moderation, and sorting. | - By browsing threads
- By opening replies and subthreads
- By following notifications
- By moving across categories or communities
- By searching topics, tags, or thread titles |\n\n\n:::info\nSome platforms fall into more than one type — for example, Telegram (messaging + public channels), Discord (messaging + community), Reddit (forum + social media), Spotify (streaming + podcast discovery).\n\n:::\n\n### ☑ Access Barriers\n\n| Barrier | Examples | People typically excluded |\n|---------|----------|---------------------------|\n| **Financial barriers** | - Paywalls
- Subscription fees
- Premium memberships | - Low-income households
- Students without institutional access
- Users in regions with weaker currencies |\n| **Language barriers** | - Foreign language
- Academic or technical vocabulary
- Complex sentence structures | - Non-native speakers
- Users with lower formal education
- Younger users |\n| **Disability-related barriers** | - No screen reader support
- No captions or transcripts
- Low contrast or small text | - Users with visual impairments
- Users with hearing impairments
- Users with cognitive impairments |\n| **Technical barriers** | - High bandwidth requirements
- Modern devices needed
- Specific software or apps | - Users with older devices
- Rural users with limited internet
- Low-income households |\n| **Geographic barriers** | - Region locks
- Local platform restrictions | - Users in restricted regions
- Travellers |\n| **Political / regulatory barriers** | - Government censorship
- Government bans on platforms or apps
- Sanctions or embargoes | - Users in countries with restrictive media policies
- Activists, journalists, dissidents |\n| **Account & identification barriers** | - Mandatory account creation
- Identity verification
- Age verification | - Users without an email or phone
- Users without official ID
- Minors without parental permission |\n| **Privacy-related barriers** | - Mandatory data sharing
- Tracking requirements
- Required app permissions | - Privacy-sensitive users- Users avoiding government surveillance- Users wary of corporate data collection |\n\n\n:::warning\nThese barriers are not mutually exclusive, they often overlap or reinforce each other — for example, the Great Firewall of China blocks specific platforms only within that country, acting as both a geographic and a political/regulatory barrier.\n\n:::\n\n# Information Access Systems\n\nSystems through which information items are accessed indirectly — through previews / snippets, or through synthesised responses based on them.\n\n| Information Access Systems | Definition | Where do I start? | What appears there? |\n|----------------------------|------------|-------------------|---------------------|\n| Search Systems | Systems that locate and rank information items in response to a user query, returning previews rather than the items themselves. | a search interface | a ranked list of previews:
- titles
- snippets
- URLs |\n| Discovery Systems | Systems that surface and curate information items in feeds or directories, returning previews rather than the items themselves. | a feed or browse interface | curated previews:
- headlines
- cards
- recommendations |\n| Generative AI Systems | Systems that generate or synthesise responses based on information items rather than directing users to them. | a prompt window | a generated, synthesised response, sometimes with citations |\n\n## ☑ Search Systems {\\[search engines\\]}\n\ninformation items accessed indirectly through search \\n→ users enter a query in a search interface and receive a ranked list of previews pointing to the underlying items\n\n| Type | Definition | Typical Examples | What is my starting point and how do I look for information here? | What determines which information items are displayed and in what order? | What do I get back? | How do I move from here to the underlying information item(s), if at all? |\n|------|------------|------------------|-------------------------------------------------------------------|--------------------------------------------------------------------------|---------------------|---------------------------------------------------------------------------|\n| ### **Search Engines** | Systems that index and rank information items across the web based on user queries. | - Google
- Bing
- DuckDuckGo
- Ecosia | - search bar
- by entering keywords or questions | - my query
- ranking algorithms
- relevance
- recency
- search engine optimisation
- sometimes personalisation based on location or search history | **Previews of existing information items:**
- ranked list of results with snippets, titles, and URLs
- AI-generated summaries | - by clicking a result link, which takes me directly to the information item in its original space |\n| ### **Scholarly Databases** | Systems that make scholarly information items searchable and accessible through search, filtering, and structured metadata. | - PubMed
- JSTOR
- Google Scholar
- ERIC | - advanced search form with filters
- by entering keywords
- by filtering metadata
- by combining search fields | - my query
- metadata matching
- citation count
- relevance ranking
- database-specific indexing | **Previews of existing information items:**
- bibliographic records
- abstracts
- sometimes links to or direct access to full texts | - by clicking through to the full text
- sometimes directly within the same system
- sometimes via external publisher
- sometimes behind a paywall or institutional login |\n\n## ☑ Discovery Systems\n\ninformation items accessed indirectly through curated feeds or directories → users browse a feed or directory and see previews pointing to the underlying items\n\n| Type | Definition | Typical Examples | What is my starting point and how do I look for information here? | What determines which information items are displayed and in what order? | What do I get back? | How do I move from here to the underlying information item(s), if at all? |\n|------|------------|------------------|-------------------------------------------------------------------|--------------------------------------------------------------------------|---------------------|---------------------------------------------------------------------------|\n| **Feeds** | Systems that present a continuous, personalised stream of recommended information items based on topics, interests, or user behaviour. | - Google News
- Google Discover
- Apple News
- Flipboard
- Upday
- Microsoft Start | - personalised feed or browse interface
- by scrolling through the feed
- sometimes by selecting topics or categories
- sometimes by entering keywords | - editorial curation
- algorithmic curation (esp. trending detection)
- algorithmic personalisation (esp. personalised ranking, recommendations) | **Previews of existing information items:**
- headlines
- cards
- snippets
- thumbnails
- recommendations from various sources | - by tapping or clicking a headline, card, or preview
- this takes me to the information item in its original space |\n| **Directories** | Systems that organise information items into browsable catalogues with categories, charts, and recommendations. | - Apple Podcasts
- Spotify Podcasts
- Pocket Casts | - browse interface with categories and charts
- by browsing categories or top lists
- by following recommendations
- sometimes by entering keywords | - editorial curation
- algorithmic curation (esp. trending detection - \"popularity charts\")
- algorithmic personalisation (sometimes recommendations) | **Previews of existing information items:**
- listings with titles, descriptions, and episode lists
- thumbnails
- ratings
- sometimes recommendations | - by tapping or clicking a listing
- sometimes I can play the item directly within the app
- the transition to the underlying host is not always visible |\n\n*Some platforms function as both Discovery Systems and Digital Channels — Apple Podcasts and Spotify Podcasts, for example, surface podcasts hosted elsewhere but also play the content directly within the app.*\n\n## ☑ Generative AI Systems\n\ninformation items accessed indirectly through generative synthesis \\n→ users enter a prompt and receive a synthesised response, sometimes with references to underlying items\n\n| Type | Definition | Typical Examples | What is my starting point and how do I look for information here? | What determines which information items are displayed and in what order? | What do I get back? | How do I move from here to the underlying information item(s), if at all? |\n|------|------------|------------------|-------------------------------------------------------------------|--------------------------------------------------------------------------|---------------------|---------------------------------------------------------------------------|\n| ### **Training-data based AI** | Systems that generate responses based on patterns learned during training, without real-time retrieval from external sources. | - ChatGPT
- Claude
- Gemini | - prompt window or chat interface
- by entering prompts, questions, or follow-up instructions | - my prompt
- the system's underlying model
- training data with a knowledge cutoff | **Generated content:**
- synthesised response
- based on patterns from training data
- rarely with citations to specific sources | - the generated response is typically the endpoint
- underlying sources are usually not retrievable |\n| ### **RAG\\* AI** | Systems that synthesise responses by retrieving relevant content from external sources at query time — from the open web or from a user-provided corpus. | - Perplexity
- NotebookLM
- Copilot
- Bing Chat | - prompt window or search interface
- by entering prompts or questions
- sometimes after uploading user-provided sources | - my prompt
- the retrieval mechanism (web search or document corpus)
- the system's underlying model | **Generated content:**
- synthesised response based on retrieved sources
- usually with citations to the underlying items | - through cited sources or links, when provided
- to verify the synthesis against the original items |\n\n*Training-data based AI Assistants increasingly include retrieval modes (e.g., ChatGPT with web search, Claude with search). When activated, they function as RAG systems for that query — the boundary between the two types is mode-dependent rather than product-dependent.*\n\n\\*RAG (Retrieval-Augmented Generation): a method that combines AI generation with retrieval from a defined corpus of sources — the system synthesises responses based on the retrieved content rather than only on its training data.","HTML":"

Информације

\n

било који материјал везан за тему или питање (овде: SSI): чињенице, тврдње, подаци, описи, аргументи, тумачења, цитати, статистике, слике, медији итд.

\n

→ дезинформација, дезинформативни садржај, злонамерне информације

\n

Елемент информације

\n

специфична јединица информација са којом се неко сусреће у одређеној ситуацији
→ појављује се у облику жанра (нпр. чланак, објава, видео, извештај, твит, интервју)
→ у информационом окружењу (нпр. веб-сајт, платформа друштвених мрежа, разговор, новине)

\n

Датум објављивања

\n

датум када је информативни садржај првобитно објављен, постављен или емитован
→ указује колико је садржај актуелан и да ли су га можда превазишли новији налази, догађаји или развоји

\n

Садржај

\n

шта је заправо речено, приказано, тврђено или објашњено у информационом садржају

\n

→ измишљени садржај, манипулисани садржај

\n

Порука

\n

комуникативно значење које произилази из начина на који аутор или издавач бира, наглашава, уоквирује и структурише садржај → ставови / позиције

\n

Преглед

\n

компактна визуелна презентација информационог елемента, која обично комбинује наслов, исечак, домен/URL и понекад минијатуру — користи се у фидовима, резултатима претраге и када се линкови деле на друштвеним мрежама или у апликацијама за размену порука

\n

Исечак

\n

кратка описничка текстуална компонента унутар прегледа — обично једна или две реченице издвојене или генерисане из садржаја основног информационог елемента

\n

Референца

\n

информациона јединица или извор који се цитира, преноси, повезује или на који се упућује унутар друге информационе јединице
→ омогућава праћење информација до њиховог порекла
→ праћење референци је кључна стратегија за процену поузданости

\n

Извор

\n

порекло информационог предмета — користи се у два смисла:

\n

као актер:

\n
    \n
  • строго: аутор или креатор који је произвео садржај\n
    • \n
  • у ширем смислу: информационо окружење у којем се појављује\n
    • \n
  • у свакодневној употреби: чак и особа, налог или бот који ју је поделио са вама ("дистрибутер")\n
    • \n
\n

као ставка:

\n
    \n
  • сами информациони садржај, класификован по степену посредовања (примарни, секундарни, терцијарни) и по типу извора\n
    • \n
\n

Креатор садржаја / аутор

\n

лице или организација која креира оригинални садржај информационог предмета
→ може бити идентификована, псеудонимна или анонимна

\n

Степен посредовања

\n

Степен посредовања показује колико је информациона јединица удаљена од оригиналног материјала — и самим тим колико корака селекције, тумачења и потенцијалне изобличења стоји између.

\n
\n
\n\n

Степен посредовања не одређује поузданост или веродостојност.
→ Примарни извор може бити пристрасан, непотпун или нетачан (нпр. исказ очевица, обмањујући скуп података).
→ Секундарни извор може бити поузданији од примарног материјала о којем извештава (нпр. чланак проверен чињеницама који исправља тврдње политичара).

\n
\n
\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Степен посредовањаЕпистемичка блискост / однос према оригиналном информационом елементуПримери

Примарни извор

Директно представља, документује, анализира или тумачи оригиналне информације: сирови подаци, оригинални догађаји или непосредно искуствоИстраживачки извештај СЗО, исказ очевидаца, оригинални скуп података, парламентарни говор

Секундарни извор

Референце и извештаји о једном или више примарних информационих предмета анализирају, тумаче, коментаришу или преобликујуЧланак у новинама о извештају СЗО, поглавље у уџбенику које сажето износи резултате истраживања, објава на друштвеним мрежама која цитира научну студију и коментарише тај цитат

Третични извор

Референце, саставља или резимира више примарних и/или секундарних информационих јединица, обично без представљања нових оригиналних информацијаTikTok видео који реагује на твит који је коментарисао научну студију, чланак на Википедији, преглед енциклопедије
\n

Типови извора

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Тип
извора: Каква је ово врста извора?		Аутори / Креатори
Ко је обично иза њега?		Примарни интерес
Која је њихова главна сврха?		Комуникативне намере
Како обично комуницирају?		Препубликациона провера
Колико пажљиво се информације проверавају пре објављивања?		Импликације за поузданост и веродостојност
Како то утиче на поузданост и веродостојност?		Жанрови
: У којим форматима се обично појављују информативни елементи у овој врсти извора?
Академски / образовни-
Универзитети- Истраживачке
институције-
Школе- Научни издавачи		-
Производња знања- Образовање		-
Информисање-
Објашњавање- Документовање доказа		Често су формално рецензирани, иако ниво рецензије варира.Често су јачи у коришћењу доказа и документовању, али налази могу бити прелиминарни, уско обухваћени или замењени новијим истраживањима.- Чланак у
часопису-
Уџбеник-
Снимак предавања- Енциклопедијски чланак
Комерцијално / Промотивно-
Компаније-
Брендови- Индустријска
удружења- Спонзорисани креатори		-
Профит- Позиција на
тржишту- Репутација		-
Промоција-
Продаја- Изградња поверења у бренд		Обично се унутрашње прегледа ради заштите бренда, правних или маркетиншких разлога.Професионално произведено и обликовано комерцијалним интересима; маркетинг и информације су често нераздвојиви.- Спонзорисани пост-
Блог
бренда-
Микросајт производа- Корпоративни саопштење за јавност
Појединачно / Лично- Приватна лица-
Независни
креатори- Личне мреже		-
Самоизражавање-
Дељење-
Мишљење-
Искуство- …		-
Испуњавање-
Дељење-
Коментарисање- Забава		Обично се не рецензира формално пре објављивања.Може понудити директне перспективе, али поузданост, стручност и одговорност знатно варирају.- Лични
блог- Коментар на
форуму- Приватна
порука- Лични видео
Журналистички- Новинске
организације- Уреднички
тимови- Независни новинари		- Јавно
извештавање- Досег публике		-
Извештавање-
Тумачење-
Истраживање- Коментарисање		Често уређивано, иако стандарди варирају.Може пружити проверено и контекстуализовано извештавање, али квалитет варира у зависности од медија, жанра, брзине и комерцијалног притиска.- Вест-

Репортажа- Коментар-
Уреднички текст-
Истраживачки подкаст
Филантропске / оријентисане на пружање услуга- Хуманитарне
организације- Добротворне
фондације- НВО оријентисане на пружање услуга		- Јавна
корист-
Помоћ- Социјална заштита		-
Информисање-
Подржавање- Координација
помоћи- Подизање свести		Често се врши унутрашња ревизија, иако се стандарди разликују.Често су вођени мисијом и засновани на практичном искуству, али обим, независност и употреба доказа варирају.- Страница
програма помоћи-
Извештај о пројекту фондације- Информативни лист добротворне организације
Политичко / Заступништво-
Партије-
Кампање- Заступничке
групе-
Активисти- Групе за лобирање		-
Заступништво-
Убеђивање- Мобилизација		-
Убеђивање-
Обавезивање- Постављање
агенде- Мобилисање		Обично се стратешки прегледа да би се подржао став или кампања.Важно за јавну дебату, али често обликовано заступањем, убеђивањем или институционалним интересима.- Партијски програм-
Оглас за
кампању-
Манифест- Лоббистички документ
Професионално / Засновано на чланству- Струковна
удружења-
Синдикати- Привредне
коморе- Научна друштва		- Интереси
чланова- Стручни стандарди		-
Заступништво- Утврђивање
стандарда-
Координација- Информисање чланова		Често се унутрашње прегледа ради тачности и доследности.Често засновано на стручности у одређеној области, али перспектива може одражавати интересе чланова, а не шире јавне интересе.- Стручни
водич- Информативни билтен
за чланове- Позициони документ-
Секторски извештај
Јавно / званично-
Владе-
Министарства- Јавне власти-
Међународне организације		- Јавни
мандат-
Регулатива- Политика		-
Саопштавање-
Регулисање-
Легитимисање- Информисање јавности		Обично се формално прегледа и одобрава пре објављивања.Често ауторитативни у погледу званичних ставова и одлука, али могу бити селективни, стратешки или усмерени на самопрезентацију.-
Документ о политици- Званична
изјава- Страница
са често постављаним питањима- Извештај министарства
\n
\n
\n\n

Жанрови нису ексклузивни за једну категорију извора. Нпр. билтен може бити комерцијални, филантропски или професионални. Сам жанр није довољан показатељ поузданости или веродостојности.

\n
\n
\n

Поузданост извора

\n

Савремено знање је толико специјализовано да ниједан појединац не може самостално проверити све тврдње. Морамо се ослањати на стручњаке и поуздане изворе. Али то ослањање је добро само онолико колико је наша способност да препознамо ко је заиста стручњак и који су извори настали у условима који подржавају поузданост.

\n

Три комплементарна угла подржавају ову процену:

\n
    \n
  • Уредничка ревизија
    : како је извор настао\n
    • \n
  • Проверка
    чињеница – верификација конкретних тврдњи\n
      \n
    • од стране уредника пре објављивања, или\n
      • \n
    • од стране независних организација након тога\n
      • \n
    \n
    • \n

  • Латерално читање – сопствена истрага примаоца извора: напуштање самог извора и консултовање поузданих независних референци о њему\n
    • \n
\n

Уредничка ревизија

\n

Формални процес пре објављивања путем којег се информативни садржаји бирају за објављивање, формулишу, мењају или изостављају — и кроз који се њихов садржај проверава у погледу квалитета према стандардима издавача пре него што дође до јавности.

\n

Уредничка ревизија стога комбинује две функције:

\n
    \n
  • Избор и формулисање: одлучивање које информације ће бити објављене, како ће бити формулисане и шта ће бити изостављено\n
    • \n
  • Контрола квалитета и провера чињеница: потврђивање тачности, извора и доказа\n
    • \n
\n

Степен ригорозности варира — од неформалног уређивања од стране једне особе до формалног вишестепеног прегледа. У традиционалним контекстима објављивања, ове улоге су обично обављали одвојени субјекти — новинар (креатор садржаја) и уреднички тим новина (уредник садржаја). Рецензија у академском издаваштву је специјализовани облик.

\n
\n
\n\n

Уредничка ревизија није неутрална.
Формални процес и ригорозna провера квалитета не искључују пристрасност. Уредничке одлуке одражавају мотиве, интересе и уредничку линију издавачке организације — њену мисију, власништво, финансирање и циљну публику. Исти текст може бити пажљиво проверен и представљен на начине који служе агенди издавача. Квалитет и пристрасност нису међусобно искључиви. Ово је уредничко чување пролаза на делу. Аналогну функцију на дигиталним платформама обавља алгоритамско чување пролаза.

\n
\n
\n

У дигиталним окружењима границе се померају. Уредничка улога се често заобилази — свако ко има налог може да објављује или дели информације без уредничке рецензије или институционалне подршке. Истовремено, улога оператера постаје значајнија: алгоритамска курација, спонзорисани садржај и системи препорука обликују видљивост на начине на које то традиционалне мреже дистрибуције нису чиниле.

\n
\n
\n\n

Поузданост информације зависи од њеног креатора и уредничке рецензије коју је добила — а не од онога ко ју је поделио.

\n
    \n
  • ретвитован чланак: налог који га је поделио није његов аутор — иза чланка стоји посебан аутор\n
    • \n
  • бот који поставља линк: бот који га је поставио није његов творац — садржај на који води линк има свог творца\n
    • \n
\n
\n
\n

Проверка чињеница {\\[проверавач чињеница\\]}

\n

Пракса провере чињеничних тврдњи у информационим јединицама.

\n

Проверу чињеница постоји у два различита контекста:

\n
    \n
  • Пре-публикација: специјализована уредничка улога у издавачким организацијама, која проверава тврдње пре него што буду објављене\n
    • \n
  • Пост-публикација: независне организације (види доле) које процењују већ објављене тврдње и у одговору на то објављују своје информативне садржаје\n
    • \n
\n
\n
\n\n

AFP Fact Check (Француска)

\n
    \n
  • Језици: енглески, француски\n
    • \n
  • Фокус: сумњиве фотографије, видео-снимци, званичне изјаве и друге дезинформације које се појављују на интернету\n
    • \n
  • Финансирање: делимично субвенционисано од стране француске владе, такође прима директну подршку од Фејсбука.\n
    • \n
  • Линк:\nhttps://factcheck.afp.com/\n
    • \n
\n

BBC Reality Check (Уједињено Краљевство)

\n
    \n
  • Језик: енглески\n
    • \n
  • Фокус: гласине и тврдње са сајтова вести или друштвених мрежа\n
    • \n
  • Финансирање: јавно финансирано\n
    • \n
  • Линк:\nhttps://www.bbc.com/news/reality_check\n
    • \n
\n

Correctiv (Немачка)

\n
    \n
  • Језици: немачки; такође објављује на арапском, енглеском, француском, руском и турском преко партнерских издања\n
    • \n
  • Фокус: дезинформације и нетачне информације, истраживачко новинарство\n

    Финансирање: донације (главни донатори укључују Luminate, Brost-Stiftung, Open Society Foundations, Google, Deutsche Telekom); комерцијална подружница прима плаћање од Facebook-а за проверу чињеница

    \n
    • \n
  • \nЛинк:https://correctiv.org/\n
    • \n
\n

dpa-Faktencheck (Немачка)

\n
    \n
  • Језици: немачки, холандски, француски (Немачка, Аустрија, Швајцарска, Холандија, Белгија, Луксембург)\n
    • \n
  • Фокус: тврдње од јавног значаја; политичке изјаве и вирални садржај\n
    • \n
  • Финансирање: новости финансиране од тржишта; мање финансирање пројеката (Google News Initiative, ЕУ); сарадња са Метом означена по провери чињеница\n
    • \n
  • Линк\n:https://dpa-factchecking.com/germany/\n
    • \n
\n

FactCheck.org (Сједињене Државе)

\n
    \n
  • Језик: енглески\n
    • \n
  • Фокус: америчке политичке тврдње и изјаве; вирусни лажи\n
    • \n
  • Финансирање: Центар за јавну политику Анненберг, Универзитет у Пенсилванији, углавном финансиран од Фондације Анненберг; партнерство са Метом трајало је од 2016. до 2025. године\n
    • \n
  • Линк\n:https://www.factcheck.org/\n
    • \n
\n

Faktabaari (Финска)

\n
    \n
  • Језици: фински, шведски, енглески\n
    • \n
  • Фокус: проверка чињеница, посебно током локалних, националних и европских избора\n
    • \n
  • Финансирање: углавном путем грантова и награда трећег сектора\n
    • \n
  • Линк:\nhttps://faktabaari.fi/\n
    • \n
\n

Maldita.es (Шпанија)

\n
    \n
  • Језик: шпански\n
    • \n
  • Фокус: политика, наука, здравље, клима, миграције, род; вођено заједницом\n
    • \n
  • Финансирање: непрофитна фондација; донације, чланарина, партнерства платформе (Meta, Google), истраживачки пројекти ЕУ\n
    • \n
  • Линк\n:https://maldita.es/\n
    • \n
\n

Pagella Politica (Италија)

\n
    \n
  • Језик: италијански\n
    • \n
  • Фокус: изјаве италијанских политичара (сестрински сајт Facta.news покрива вирусне дезинформације)\n
    • \n
  • Финансирање: приватна компанија; приходи од медијских клијената, партнерство са Метом (преко Facta.news), финансирање пројеката ЕУ и Erasmus+\n
    • \n
  • Линк\n:https://pagellapolitica.it/\n
    • \n
\n

Reuters Fact Check (UK)

\n
    \n
  • Језик: енглески\n
    • \n
  • Фокус: Визуелни материјал, тврдње објављене на друштвеним мрежама\n
    • \n
  • Финансирање: Ројтерс, Фејсбук пружа финансијску подршку\n
    • \n
  • Линк\n:https://www.reuters.com/fact-check/\n
    • \n
\n

Snopes (САД)

\n
    \n
  • Језик: енглески\n
    • \n
  • Фокус: градске легенде, интернет гласине, америчке политичке и друштвене тврдње\n
    • \n
  • Финансирање: независна медијска компанија; оглашавање и претплате чланова; претходно партнерство са Метом завршено 2019. године\n
    • \n
  • Линк\n:https://www.snopes.com/\n
    • \n
\n
\n
\n
\n
\n\n

Већина водећих организација за проверу чињеница прима средства или партнерске исплате од великих дигиталних платформи (посебно Мете/Фејсбука). Овај однос је отворено откривен, али заслужује критичку рефлексију.

\n
\n
\n
\n
\n\n

EDMO месечне извештаје о провери чињеница: https://edmo.eu/resources/fact-checking-publications/fact-checking-briefs/

\n
\n
\n

Латерално читање

\n

Латерално читање је стратегија процене извора као што то чини проверивач чињеница.

\n

Почетни фокус је на испитивању извора (ко стоји иза садржаја), а не самог садржаја. Уместо да читате вертикално — остајући на веб-сајту и анализирајући га од врха до дна — брзо напуштате сајт, тражите име извора и проверавате шта други поуздани сајтови о њему кажу. Ако извор делује непоуздано, не трошите време на њега. Пронађите бољи извор.

\n

Исти латерални приступ такође функционише за проверу дигиталних платформи, конкретних тврдњи, цитата или статистичких података у садржају: напустите страницу и потражите независну потврду.

\n
\n
\n\n

Не покушавајте да процените извор само читањем. Оставите га. Искористите остатак интернета да сазнате шта је то.

\n
\n
\n
\n
\n\n
    \n
  • Напустите веб-сајт. Отворите нови таб (Cmd-Click / Ctrl-Click) и претражите интернет у потрази за циљаним именом. Користите прецизне термине за претрагу — ставите имена у наводнике. Додајте специфичне термине из контролних листа у наставку да бисте се фокусирали на одређену тачку (нпр. "Employment Policies Institute" + "извори финансирања").\n
    • \n
  • Вежбајте уздржаност при кликању. Не кликните на први резултат. Прегледајте исечке и УРЛ-ове неколико резултата; потражите чланке на независним референтним сајтовима (Википедија, SourceWatch, угледни новински сајтови).\n
    • \n
  • Потврдите. На поузданим спољним сајтовима користите пречицу за претрагу на страници (Command+F) да брзо пронађете имена или кључне термине које желите да проверите.\n
    • \n
\n
\n
\n

☑ Стручност и акредитива аутора

\n
\n
\n\n

Идентификацијска способност

\n
    \n
  • Име аутора и професионална улога\n
    • \n
  • Контакт информације (нпр. институционална е-пошта, професионална веб-страница)\n
    • \n
  • Провериви професионални профил (нпр. ResearchGate, институционална страница, LinkedIn)\n

    Квалификације и стручност у предметној области

    \n
    • \n
  • Образовање релевантно теми\n
    • \n
  • Професионално искуство у области теме\n
    • \n
  • Специјализација у одређеној области о којој се расправља\n

    Институционална подршка, финансирање и пристрасност

    \n
    • \n
  • Припадност препознатљивој институцији или организацији\n
    • \n
  • Позиција аутора у институцији\n
    • \n
  • Откривени извори финансирања и сукоби интереса\n
    • \n
  • Припадност групама или организацијама које имају одређену агенду\n

    Историја објављивања

    \n
    • \n
  • Остале публикације аутора на тему\n
    • \n
  • Публикације у рецензираним часописима\n
    • \n
  • Цитати рада аутора у другим кредибилним изворима\n
    • \n
  • Чланство у признатим стручним или академским организацијама\n

    Неодавност и континуитет

    \n
    • \n
  • Недавне публикације у области\n
    • \n
  • Континуитет стручности\n
    • \n
\n
\n
\n
\n
\n\n

Индикатори захтевају тумачење. Неки сигнали се лако погрешно тумаче.
→ Слава није кредибилитет. Јавна видљивост, присуство у медијима или велики број пратилаца не једнако стручност о одређеној теми.
→ Велики број цитата сам по себи није кредибилитет. Често цитирани рад може такође бити често оспораван или доведено у питање — контекст цитата је важан. → Институционална припадност сама по себи није кредибилитет. Институције могу имати своје агенде или пристрасности и треба их испитати заједно са аутором.
→ Нагли прелазак на теме ван претходне стручности аутора није аутоматски упозоравајући знак, али захтева пажљивије испитивање.

\n
\n
\n

☑ Репутација организације

\n
\n
\n\n

Финансирање и афилијације

\n
    \n
  • Извори финансирања и донатори (материнске организације, спонзори или ПР агенције иза организације)\n
    • \n
  • Откривање извора финансирања и сукоба интереса\n
    • \n
  • Политичке, индустријске или идеолошке везе\n
    • \n
\n

Уредничке и праксе одговорности

\n
    \n
  • Политика исправки или поништавања\n
    • \n
  • Именовани уреднички руководилац или омбудсман\n
    • \n
  • Одвојеност уредничког, новинарског и рекламног или финансирања\n
    • \n
  • Транспарентност у погледу метода верификације\n
    • \n
\n

Идентитет и тип

\n
    \n
  • Тип организације (академска, новинарска, заговорничка, комерцијална, владино — видети Категорије извора)\n
    • \n
  • Фронт групе или маскиране веб-странице: да ли организација заиста представља оно што изгледа да представља, или је само параван за неки други интерес\n
    • \n
\n

Рекорд у раду и углед

\n
    \n
  • Дужина рада и континуитет фокуса\n
    • \n
  • Како независни референтни сајтови описују организацију (Википедија, SourceWatch, проверавачи чињеница, угледни новински медији)\n
    • \n
  • Документоване контроверзе, оцене провере чињеница или критичко извештавање\n
    • \n
\n
\n
\n
\n
\n\n

Индикатори захтевају тумачење. Неки сигнали се лако погрешно тумаче.
→ Статус непрофитне организације сам по себи не гарантује кредибилност. Многе заговорничке и параван организације послују као непрофитне.
→ Професионалан дизајн и углађена веб-страница сами по себи нису показатељ кредибилности. Дизајн веб-страница претекао је наше методе оцењивања.
→ Дуга историја рада сама по себи није поузданост — власништво, финансирање и праксе могу се временом променити.
→ Институционална повезаност сама по себи није кредибилност. Институције могу имати своје агенде или пристрасности и треба их испитати заједно са организацијом.

\n
\n
\n
\n
\n\n
    \n
  • \nКолфилд, Мајк. 2017. Веб писменост за студенте-проверљиваче чињеница\n.https://pressbooks.pub/webliteracy/front-matter/web-strategies-for-student-fact-checkers/\n
    • \n
  • \nCaulfield, Mike. 2019. "SIFT (The Four Moves)".https://hapgood.us/2019/06/19/sift-the-four-moves/\n
    • \n
  • \nDaniels, J. (2009). Cloaked websites: Propaganda, cyber-racism and epistemology in the digital era. New Media & Society, 11(5), 659–683. https://doi.org/10.1177/1461444809105345\n
    • \n
  • \nHarris, R. (2020). Оцењивање интернет извора истраживања. VirtualSalt. Доступно на:https://www.virtualsalt.com/evalu8it.htm\n
    • \n
  • Osborne, J., Pimentel, D., Alberts, B., Allchin, D., Barzilai, S., Bergstrom, C., Coffey, J., Donovan, B., Kivinen, K., Kozyreva. A., & Wineburg, S. (2022). Science Education in an Age of Misinformation. Stanford University, Stanford, CA.\n
    • \n
  • \nВајнбург, Сем и МекГру, Сара. 2017. "Латерално читање: читати мање и сазнавати више при процењивању дигиталних информација". Радни документ бр. 2017.A1 / Група за историјско образовање Станфорда.https://ssrn.com/abstract=3048994\n
    • \n
\n
\n
\n

Информациона окружења

\n

физички или дигитални контексти у којима су информације доступне и са којима се сусрећемо директно

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Информациона окружењаДефиницијаСа чим се тамо обично прво сусрећем?
Аналогна информациона окружењанедигитална окружења у којима људи директно долазе у контакт са информационим јединицамаинформационе јединице у штампаном, пренетом, просторном, уживо или усменом облику
Дигитални информациони канали и платформедигитална окружења у којима људи директно долазе у контакт са информационим јединицамаинформациони предмети у облику објављених, отпремљених или стримованих садржаја
\n
\n
\n\n

Граница између аналогних и дигиталних окружења све је флексибилнија: живи преноси се могу истовремено стримовати, штампани издања често се појављују у дигиталном облику, а живи догађаји се често емитују или стримују онлајн.

\n
\n
\n

☑ Аналогна информациона окружења

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
ТипДефиницијаТипични примери (намерно сусретање)Типични примери (сусрет успут)Како овде долазим до информација?
Штампа / ПубликацијеШтампани материјали — као што су новине, часописи, књиге, брошуре, летаци, плакати или ознаке — који се физички дистрибуирају, излажу или чине доступним за читање.- претплата
на новине -
куповина часописа - академски
уџбеник - књига из библиотеке		- летак кампање у поштанском
сандучету- брошура у
чекаоници- бесплатан новинари у
возу-
билборд- плакат на аутобуској станици		- куповином, претплатом или узимањем примерка -
читањем, прегледањем или прелиставањем -
понекад примећујући штампани материјал постављен у јавном простору
Емитовање и јавно обраћањеАудио или аудиовизуелне информације пренете широј публици путем радија, телевизије, екрана или система за јавно обраћање — било као заказани програм или као континуирани/ситуациони саопштења.- ТВ вести код
куће- радио програм-
пренос уживо спортских догађаја		- ТВ екран у
чекаоници- радио у позадини у
продавници- обавештење преко разгласа на железничкој
станици- систем за јавно обраћање на аеродрому		- подешавањем канала или
станице- пребацивањем између
канала- понекад боравком у простору у којем се емитује или репродукује садржај
Инсталације, споменици и изложбеПросторни, статични и обично трајни или полутрајни објекти, конструкције или дисплеји постављени у јавним или институционалним просторима ради информисања, обележавања или изражавања.- музејска
изложба- посета
споменику-
инсталација у галерији- информативни павиљон		- споменик у јавном
парку-
спомен-плоча- привремена инсталација јавне уметности		- посетом простора у којем се налазе -
понекад пролазећи поред или физички присутни на месту где су постављени
Догађаји уживо и јавне акцијеВременски ограничена, жива окупљања или активности које укључују људе — организоване да информишу, убеде, изразе, обележе или мобилишу.-
конференција-
предавање- позоришна
представа-
догађај у оквиру кампање- планирана демонстрација		- улични
протест-
флешмоб- информативни
штанд- протестни
камп-
бдење- улична представа		- присуствовањем у одређено време и на одређеном месту
- понекад боравком у близини када се догађај или акција одржава
Лични разговори и усмена препорукаДиректан, лицем у лице размен информација између појединаца — у приватном, друштвеном или професионалном окружењу.- тражење савета од
пријатеља- разговор за
време породичне вечере- консултовање са
колегом- разговор родитеља и наставника		- слушање разговора случајно -
неформална примедба на друштвеном окупљању -
усмена предаја у заједници		- говорењем, слушањем и питањем у директној личној интеракцији
\n

☑ Дигиталне информационе платформе и канали {\\[информациони канал\\]} {\\[платформа\\]} {\\[канал\\]}

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
ТипДефиницијаТипични примериКо може овде да објављује информације?Да ли је оно што овде видим исто за све, алгоритамски персонализовано за мене или засновано на мојој конфигурацији?Како људи овде проналазе и крећу се кроз информације?
Веб-сајтови / блоговиВласнички онлајн простор појединца или организације — као што су институционални веб-сајт, сајт са вестима, страница компаније или лични блог — где се садржај објављује директно у име власника.- who.int-
bbc.co.uk
- greenpeace.org - my-travelblog.eu		Контролисан
од стране власника - Аутор -
Овлашћени сарадници		Исто за све
. Садржај је структурисан од стране власника сајта кроз меније, категорије и распоред странице		- Праћењем
менија- Кликом на
линкове- Прегледањем одељка или
категорија- Коришћењем унутрашње претраге, ако је
доступна- Преласком са странице на страницу
Социјални медијиМрежни дигитални простори у којима корисници и организације објављују, деле и циркулишу садржај.-
Фејсбук-
Инстаграм-
ТикТок-
Икс-
ЛинкдИн-
Тредс- Мастодон		Отворено
- готово свако са налозом -
организације
- јавне личности -
оглашивачи		Алгоритамски персонализовано за мене
Фидови, препоруке, садржај у тренду и промовисани постови обликовани су мојим понашањем и ангажовањем		- Скроловањем
фидова- Праћењем
налога- Отварањем коментара, одговора и
низова- Кликом на дељења, репосте и
препоруке- Претрагом хаштагова, кључних речи или имена налога
Видео / аудио платформеДигитални простори у којима многи различити корисници или организације отпремају и деле видео или аудио садржај.- YouTube-
Vimeo-
SoundCloud		Отворено
- готово свако са налозом или каналом -
организације
- медијски продуценти
- подкастери		Алгоритамски персонализовано за мене
Препоруке, аутоплеј редови и предложени садржаји обликовани су мојом историјом гледања/слушања		- Претрагом одређених ставки-
Кретањем кроз плејлисте или редове за
репродукцију- Праћењем
препорука- Отварањем канала, епизода или
серија- Коришћењем претплата
Стриминг / Сервиси на захтевКурирани дигитални сервиси који нуде приступ каталогу медија на захтев.-
Нетфликс-
Дизни+- Би-би-си
iPlayer-
АРТЕ- РајПлеј		Курирано-

Провајдер- Овлашћени
продуценти- Лиценцирани партнери за садржај		Алгоритамски персонализовано за мене
Препоруке, истакнути избори и презентација каталога обликовани су мојом историјом гледања		- Прегледањем
каталога- Избором из истакнутог
садржаја- Наставком серија или програма-
Праћењем препоручених
секција- Претрагом наслова, жанрова или категорија
Апликације за комуникацију / размену порукаПриватни или полуприватни простори — као што су апликације за размену порука или е-пошту — за директну размену између појединаца или група.- WhatsApp-
Signal-
Messenger-
Gmail-
Outlook		Контролисано
од стране члана- Учесници у
разговору- Чланови
групе- Послаоци са мејлинг-листе		На основу моје личне конфигурације
, оно што видим зависи од мојих контаката, разговора, група и начина на који их организујем		- Отварањем разговора или низова
порука- Читањем хронолошких токова
порука- Праћењем прослеђивања, веза и
прикључака- Претраживањем историје разговора, пошиљалаца или кључних речи
Форуми за дискусију / Заједнички просториИнтерактивни простори — као што су форуми, дискусионе табле, одељци за коментаре или заједнице — где корисници дискутују, коментаришу, постављају питања и одговарају једни другима.- Reddit-
Discord-
Stack
Overflow- Quora		Полуотворено-

Чланови- Регистровани
корисници- Модератори		Исто за све / Засновано на мојој конфигурацији
Оно што видим првенствено зависи од тога којим заједницама, серверима, форумима или нитима се придружујем или улазим; унутар њих, видљивост може бити обликована лајковима, модерацијом и сортирањем.		- Прегледањем
нити- Отварањем одговора и
поднити- Праћењем
обавештења- Преласком између категорија или
заједница- Претраживањем тема, ознака или наслова нити
\n
\n
\n\n

Неке платформе спадају у више типова — на пример, Telegram (поруке + јавни канали), Discord (поруке + заједница), Reddit (форум + друштвени медији), Spotify (стриминг + откривање подкаста).

\n
\n
\n

☑ Препреке приступу

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
ПрепрекаПримериОбично искључене особе
Финансијске баријере- Плаћени
зидови-
Накнаде за претплату- Премиум чланства		- Домаћинства са ниским
примањима- Студенти без приступа
институцијама- Корисници у регионима са слабијим валутама
Језичке баријере- Страни
језик- Академски или технички
вокабулар- Сложене структуре реченица		- Нематери говориоци
- Корисници са нижим нивоом формалног образовања
- Млађи корисници
Баријере повезане са инвалидитетом- Нема подршке за читаче
екрана- Нема титлова или
транскрипата- Низак контраст или мали текст		- Корисници са оштећењем
вида- Корисници са оштећењем
слуха- Корисници са когнитивним оштећењима
Техничке баријере- Велике захтеве за
пропусни опсег-
Потребни савремени уређаји- Специфичан софтвер или апликације		- Корисници са старијим
уређајима- Корисници у руралним подручјима са ограниченим
интернетом- Домаћинства са ниским примањима
Географске баријере- Регионална
ограничења- Локална ограничења платформе		- Корисници у ограниченим
регионима- Путници
Политичке / регулаторне баријере- Владина
цензура- Владина забрана платформи или
апликација- Санкције или ембарго		- Корисници у земљама са рестриктивним медијским
политикама- Активисти, новинари, дисиденти
Препреке при креирању налога и идентификацији- Обавезно креирање
налога-
Верификација идентитета- Верификација старости		- Корисници без е-поште или
телефона- Корисници без званичног документа о
идентитету- Малолетници без дозволе родитеља
Препреке везане за приватност- Обавезно дељење
података-
Захтеви за праћење- Потребна овлашћења апликације		- Корисници осетљиви на приватност- Корисници који избегавају државни надзор- Корисници који су опрезни према прикупљању података од стране корпорација
\n
\n
\n\n

Ове препреке нису међусобно искључиве, често се преклапају или појачавају — на пример, Велики заштитни зид Кине блокира одређене платформе само у тој земљи, делујући и као географска и као политичка/регулаторна препрека.

\n
\n
\n

Системи за приступ информацијама

\n

Системи преко којих се информациони предмети приступа индиректно — преко прегледа / исечака, или синтетисаних одговора заснованих на њима.

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Системи за приступ информацијамаДефиницијаОдакле да почнем?Шта се тамо појављује?
Системи претрагеСистеми који лоцирају и рангирају информационе јединице у одговору на упит корисника, враћајући прегледе уместо самих јединица.претраживачки интерфејсрангирана листа прегледа:
- наслови
- исечци
- УРЛ-ови
Системи за откривањеСистеми који приказују и уређују информационе ставке у фидовима или директоријумима, враћајући прегледе уместо самих ставки.интерфејс за фидове или прегледкурирани прегледи
:-
наслови-
картице- препоруке
Генеративни системи вештачке интелигенцијеСистеми који генеришу или синтетишу одговоре на основу информационих јединица уместо да усмеравају кориснике на њих.прозор за унос упитагенерисан, синтетисан одговор, понекад са референцама
\n

☑ Системи за претрагу {\\[претраживачи\\]}

\n

информациони предмети којима се приступа посредно претрагом
→ корисници уносе упит у интерфејс за претрагу и добијају рангирану листу прегледа који упућују на основне предмете

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
ТипДефиницијаТипични примериКоја је моја полазна тачка и како овде тражим информације?Шта одређује које информационе ставке се приказују и у ком редоследу?Шта добијам заузврат?Како да пређем одавде до основних јединица информација, ако је то уопште могуће?

Претраживачи

Системи који индексирају и рангирају јединице информација широм веба на основу упитa корисника.- Google-
Bing-

DuckDuckGo- Ecosia		- трака за претрагу -
уношењем кључних речи или питања		- мој
упит- алгоритми
рангирања-
релевантност-
свежина-
оптимизација за претраживаче- понекад персонализација на основу локације или историје претраге		Прегледи постојећих информационих јединица:
- рангирана листа резултата са исечцима, насловима и
УРЛ-овима - резимеи генерисани вештачком интелигенцијом		- кликом на линк резултата, који ме води директно до јединице информације у њеном оригиналном простору

Научне базе података

Системи који чине академске информационе предмете претраживаним и доступним кроз претрагу, филтрирање и структурисане метаподатке.- PubMed-

JSTOR- Google Scholar-
ERIC		- напредни образац за претрагу са
филтерима- уношењем кључних
речи- филтрирањем
метаподата- комбиновањем поља за претрагу		- мој
упит-
подударност метаподатака- број
цитата-
рангирање по релевантности- индексирање специфично за базу података		Прегледи постојећих информационих јединица:
- библиографски записи
- апстракти
- понекад линкови ка или директан приступ пуним текстовима		- кликом на пун текст -
понекад директно у истом систему -
понекад преко спољног издавача
- понекад иза платног зида или институционалног пријављивања
\n

☑ Системи за откривање

\n

информациони предмети којима се приступа посредно преко курираних фидова или директоријума → корисници прегледају фид или директоријум и виде прегледе који упућују на основне предмете

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
ТипДефиницијаТипични примериКоја је моја полазна тачка и како овде тражим информације?Шта одређује које информационе ставке се приказују и у ком редоследу?Шта добијам заузврат?Како да пређем одавде до основних јединица информација, ако је то уопште могуће?
ФидовиСистеми који приказују континуирани, персонализовани ток препоручених информационих ставки на основу тема, интересовања или понашања корисника.- Google News-
Google Discover-
Apple News-

Flipboard-
Upday- Microsoft Start		- персонализовани фид или
интерфејс за претрагу- скроловањем кроз
фид- понекад одабиром тема или
категорија- понекад уносом кључних речи		- уредничка
курација- алгоритамска курација (нпр. детекција трендова)
- алгоритамска персонализација (нпр. персонализовано рангирање, препоруке)		Прегледи постојећих информационих јединица:
-
наслови - картице
- исечци
- минијатуре
- препоруке из различитих извора		- додиром или кликом на наслов, картицу или преглед
- ово ме води до информационог елемента у његовом оригиналном простору
ИменикСистеми који организују јединице информација у претраживачке каталоге са категоријама, топ-листама и препорукама.- Apple
Podcasts- Spotify
Podcasts- Pocket Casts		- преглед интерфејса са категоријама и
графиконима- прегледањем категорија или листе
најбољих- праћењем
препорука- понекад уношењем кључних речи		- уредничка
курација- алгоритамска курација (нпр. откривање трендова - "листе популарности")
- алгоритамска персонализација (понекад препоруке)		Прегледи постојећих информационих јединица:
- спискови са насловима, описима и листи
епизода -
минијатуре - оцене
- понекад препоруке		- додиром или кликом на упис -
понекад могу да пустим ставку директно у апликацији -
прелазак на основног домаћина није увек видљив
\n

Неке платформе функционишу и као системи за откривање и као дигитални канали — на пример, Apple Podcasts и Spotify Podcasts приказују подкасте хостоване на другим местима, али и репродукују садржај директно у апликацији.

\n

☑ Генеративни системи вештачке интелигенције

\n

информациони елементи који се индиректно приступају кроз генерисану синтезу
→ корисници уносе упит и добијају синтетизован одговор, понекад са референцама на основне ставке

\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
ТипДефиницијаТипични примериКоја је моја полазна тачка и како да овде тражим информације?Шта одређује која се информациона средства приказују и у ком редоследу?Шта добијам заузврат?Како да пређем одавде до основних јединица информација, ако је то уопште могуће?

ВИ заснована на подацима за обуку

Системи који генеришу одговоре на основу образаца научених током обуке, без преузимања из спољних извора у реалном времену.- ChatGPT-
Claude-
Gemini		- прозор за унос упутстава или
интерфејс за ћаскање - уношењем упутстава, питања или додатних инструкција		- мој упит -
основни модел система -
подаци за обуку са прекидом знања		Генерисани садржај:
- синтетизован одговор -
заснован на обрасцима из података за
обуку - ретко са наводима конкретних извора		- генерисани одговор је обично крајња
тачка- основни извори се обично не могу добити

RAG* AI

Системи који синтетишу одговоре претраживањем релевантног садржаја из спољних извора у тренутку упита — са отвореног веба или из корисничког корпуса.-
Perplexity-
NotebookLM-
Copilot- Bing Chat		- прозор за унос упутстава или интерфејс за
претрагу- уношењем упутстава или
питања- понекад након отпремања корисничких извора		- мој упит -
механизам претраге (претрага веба или корпус докумената)
- основни модел система		Генерисани садржај:
- синтетизован одговор заснован на прикупљеним изворима
- обично са наводима на основне ставке		- преко наведених извора или веза, када су
обезбеђени - да би се проверила синтеза у односу на оригиналне ставке
\n

Вештачки асистенти засновани на подацима за обуку све више укључују режиме претраге (нпр. ChatGPT са претрагом веба, Claude са претрагом). Када се активирају, они функционишу као RAG системи за то упит — граница између ова два типа зависи од режима, а не од производа.

\n

*RAG (Retrieval-Augmented Generation): метод који комбинује генерисање вештачке интелигенције са преузимањем из дефинисаног корпуса извора — систем синтетише одговоре на основу преузетог садржаја, а не само на основу својих података за обуку.

","UPDATEDAT":"2026-05-21T14:12:50.294Z","LANG":"sr","ID":"07a4eb25-fb97-4e00-80de-0a402adbd79d","TITLE":"Информације, извори и информациона окружења","SOURCELANG":"en"}